Smeštena u srcu Egejskog mora, bliže turskoj nego grčkoj obali, između Mikonosa i Samosa, leži ostrvo Ikarija mesto koje od davnina pleni pažnju putnika i znatiželjnika. Naziv je dobila prema legendi o Ikaru, sinu čuvenog majstora Dedala.
Mit kaže da je Ikar, pokušavajući da pobegne sa Krita, poleteo u nebo na krilima od perja i voska. No, zanet slobodom, poletao je suviše visoko, sunce je otopilo vosak, a on je pao u more baš u blizini ovog ostrva. Po njemu je Ikarija i dobila ime – i tako mit o hrabrom mladiću i njegovom tragičnom letu živi i danas.
- Legenda, međutim, nije jedino što ovo ostrvo čini posebnim. Ikarija je jedno od retkih mesta na svetu poznatih kao Plave zone – područja gde ljudi žive neuobičajeno dugo i zdravo. Procenjuje se da svaka treća osoba ovde doživi devedesetu, a mnogi i stotu godinu života. Ono što iznenađuje još više jeste da je demencija gotovo nepoznata, a hronične bolesti javljaju se znatno ređe nego u drugim krajevima sveta.
Šta je tajna Ikarijanaca Da li je reč o genetici, načinu života ili možda posebnoj energiji mesta koje i dalje odiše mitovima
Ostrvo samo po sebi odiše šarmom. Plaže su bele i prostrane, more je bistro i prozirno, a klima blaga i pogodna tokom cele godine. Tipične kuće bele boje sa plavim prozorima i vratima čine da pejzaž izgleda kao da je izašao iz razglednice. Planine se uzdižu do preko hiljadu metara, presecane liticama i šumama hrasta, dok topli izvori na južnoj obali nude prirodnu terapiju i mesto za opuštanje. Meštani često kažu da priroda ovde diktira ritam, a oni je slede bez žurbe i pritiska.
Mnogi posetioci primećuju da na Ikariji vreme teče sporije. Niko ne žuri, niko ne meri sate. Druželjubivi meštani veći deo dana provode na otvorenom, radeći u vinogradima, berući voće ili jednostavno razgovarajući u hladu drveća. Berba grožđa i maslina nije obaveza, već povod za slavlje i okupljanje. Rad u polju smatra se radošću, a ne teretom.
- Iskustva starijih stanovnika otkrivaju mnogo toga. Jedan od njih, Aleksandros, objasnio je kako je u mladosti svakodnevno hodao po strmim pešačkim stazama, jer putevi nisu postojali. Hodanje uzbrdo i nizbrdo, druženje i fizička aktivnost oblikovali su život, a ujedno održavali telo zdravim. To jednostavno kretanje, smatraju mnogi istraživači, ključni je razlog vitalnosti ovdašnjih ljudi.
Ishrana na ostrvu takođe ima svoje posebnosti. Ona se uglavnom zasniva na mediteranskom modelu, ali s jakim lokalnim obeležjem. Povrće i mahunarke čine osnovu svakodnevnih obroka, dok maslinovo ulje i vino prate gotovo svaki obrok. Ribe i morski plodovi su česti, a poznato je i kozje mleko koje sami proizvode. Začinsko bilje poput origana, ruzmarina, majčine dušice i mente dodaje i ukus i lekovitost. U ishrani se i danas koristi taro koren – kolokasi – drevna namirnica koju Grci odavno poznaju. Ponekad se pominje i čuveni napitak „kikeon“, mešavina vina, ječma i sira, koji prema mitovima daje snagu.
Meštani takođe veruju da i sam vazduh ostrva leči. Kažu da sunčevi zraci, udarajući o granitne stene, oslobađaju magnezijum koji deluje poput prirodnog antidepresiva. Možda upravo zato na Ikariji stres gotovo da ne postoji, a usamljenost je retkost. Ljudi provode mnogo vremena u društvu porodice i prijatelja, pevaju, plešu i šale se, čak i u poznim godinama. Nije retkost videti osamdesetogodišnjaka kako se penje na stablo smokve ili pleše na seoskoj zabavi.
Ikarija tako postaje svojevrsna lekcija za savremeni svet. Dok mnogi od nas žive u trci s vremenom, ovde se vreme meri druženjem, smehom i zdravim radom. Ljudi ne odriču uživanja – rado piju vino, jedu domaće proizvode i pevaju, ali to rade u meri i u zajedništvu. Možda je upravo ta jednostavnost i prirodna ravnoteža odgovor na pitanje dugovečnosti.
Poseban pečat ostavljaju priče o stogodišnjacima. Najpoznatija je gospođa Fani Gerali, koja je doživela 117 godina, postavši simbol vitalnosti i snage ostrva. Njeno dugovečno postojanje svedoči o tome da život na Ikariji nije samo mit, već živa stvarnost.
Šta god da je tajna – genetika, hrana, klima ili način života – jedno je sigurno: Ikarija je ostrvo koje vas uči da živite sporije, prirodnije i srećnije. Možda baš zato stanovnici veruju da je Ikar, iako tragično stradao, ostavio svom ostrvu dar – dug i ispunjen život.
