Branko Cvejić, legendarni glumac poznat po ulozi Listera u seriji Porodično blago, preminuo je 2022. godine. Njegov odlazak ostavio je veliku prazninu ne samo u umetničkom svetu već i u životu njegove supruge Vesne, sa kojom je proveo gotovo ceo život. Tri godine nakon njegove smrti, Vesna je govorila o sećanjima, ljubavi i životu koji su delili, dok su joj oči bile pune suza.
Za nju, život sa Brankom bio je spoj uživanja, zadovoljstava i neizmerne posvećenosti njegovoj profesiji. Kako sama kaže, on je bio veliki kulturni radnik i posvećenik, a pored njega je i njen sopstveni život dobio boje. Kao profesorka hemije na Medicinskom fakultetu, sebe je smatrala dosadnom osobom, a on ju je uveo u jedan drugačiji svet – svet umetnosti, druženja i inspiracije. Zajedno su proveli 57 godina, a svaka godina je nosila uspomene koje je ona čuvala i nakon njegove smrti.
- Posebno se priseća trenutaka kada bi odlazili na Hvar, mesto gde su se upoznali i venčali. To je za Vesnu simbol početka njihove zajedničke priče, bogate i ispunjene, ne novcem, već onim što je mnogo dragocenije – radošću, ljubavlju i iskustvima. „To je bila ona vrsta života koja danas više ne postoji“, rekla je iskreno.Na dan njegovog rođendana otišla je na njegov grob, iako priznaje da nije osoba koja često posećuje groblja. Toga dana odnela je plameno cveće, želeći da i simbolika bude u znaku radosti, a ne tuge. Ipak, emocije su je savladale i oči su joj se napunile suzama.
Kada govori o životu sa glumcem, Vesna naglašava da je to istovremeno lepota i teret. Ljudi često zamišljaju glamur, ali istina je da je gluma zahtevno zanimanje koje često porodicu stavlja u drugi plan. Za Branka je na prvom mestu uvek bilo Jugoslovensko dramsko pozorište, zatim uloge i umetnički rad, a tek onda porodica. Decu je uglavnom ona odgajala i posvetila se njihovom obrazovanju. Danas su oboje doktori nauka, a ona se ponosi time što je uspela da ih vaspita i bez njegove stalne prisutnosti u tom segmentu života.
Ipak, tek nakon njegove smrti shvatila je koliko joj nedostaje. „Sada znam da je amputirano pola mene“, priznaje. Iako se u prvoj godini tugovanja nosila sa svežinom sećanja, tri godine kasnije bol je postala još teža. Najviše joj nedostaje njihova svakodnevica – druženja sa prijateljima, kafane, putovanja, njihova gostoljubivost i radost zajedničkog života.
Branko, uprkos tome što je bio potpuno posvećen sceni, nije bežao od kućnih obaveza. Subota je bila njegov dan – odlazio bi na Kalenić pijacu, gde je znao tačno od koga kupuje sir, jaja ili kobasice. Bio je, kako Vesna kaže, renesansna ličnost – glumac, umetnik, ali i domaćin i porodičan čovek.
- Njegova smrt došla je iznenada i bolno. Vesna otkriva da je preminuo od sepse, nakon što mu je pozlilo na probi dok je istovremeno radio na dve uloge, od kojih je jedna bila glavna. Bio je umoran i govorio kako nema snage, ali ga je ona bodrila: „Prvi put u životu imaš glavnu ulogu, moraš je igrati.“ Vratio se kući iscrpljen, ubrzo je završio u Hitnoj pomoći, a posle 36 dana borbe izgubio je životnu bitku.
Njegova udovica se priseća poslednjih trenutaka koje su proveli zajedno. Svakodnevno je odlazila u bolnicu, a medicinsko osoblje joj je izlazilo u susret. „Poslednji put kada sam ga videla, topio se predamnom. Uzela sam njegovu ruku da je poljubim, a on se trgao i rekao: ‘Tebi treba ja da poljubim ruku’. To su bile naše poslednje reči.“
Za Vesnu, sećanja na zajedničke godine su dragocena. Iako joj deca i unučići nisu blizu onoliko koliko bi želela, ona se ne oseća usamljeno jer u srcu nosi sve ono što je sa Brankom izgradila. On je, kako kaže, obogatio njen život i ostavio neizbrisiv trag, ne samo na sceni, već i u svakodnevici.
Njihova priča govori o tome da prava ljubav nije uvek jednostavna, da nosi i radost i bol, ali i da ostavlja neprolazne uspomene. Vesna danas živi sa sećanjima na čoveka koji je bio više od supruga – bio je partner, prijatelj, umetnik i njen oslonac. I iako ga više nema, u svakom trenutku oseća njegovo prisustvo