Danas je objavljena čitulja Saši Popoviću, dan pre nego što porodica i prijatelji obeležavaju šest meseci od smrti poznatog muzičkog producenta, koji je preminuo 1. marta u Parizu.
Njegovi najbliži, uključujući suprugu, decu i snahu, sutra će se okupiti na Bežanijskom groblju kako bi odali počast čoveku čiji život i rad ostavljaju neizbrisiv trag. Čitulja jasno odražava dubinu gubitka i izražava koliko je porodica pogođena njegovim odlaskom, ali i koliko Saša i dalje živi u srcima najmilijih.
- Tekst čitulje oslikava dan po dan bez Saše, opisujući ih kao tiše, praznije i teže. Iako vreme prolazi, ono ne leči rane, već nas podseća na neizmernu važnost koju je Saša imao u životima onih koji su ga voleli. On nije bio samo član porodice, već njeno srce i oslonac, a ljubav i sećanje na njega ostaju neizbrisivi. Porodica je u poruci jasno izrazila koliko je bol od gubitka veliki i da će zauvek ostati neutešna: supruga Suzana, ćerka Aleksandra, sin Danijel i snaha Tijana.
Supruga Saše Popovića, pevačica Suzana Jovanović, prvi put je javno govorila o teškim trenucima koje su zajedno prolazili tokom njegove bolesti. U intervjuu za magazin Scandal!, otvoreno je podelila emocije kroz koje je prošla, opisujući koliko je bilo teško biti uz njega dok mu je zdravstveno stanje postajalo sve ozbiljnije. Suzana je priznala da je bukvalno “umirala zajedno s njim”, osećajući ogromnu nemoć dok je gledala kako mu je svaki dan sve teže.
- Pariz je bio mesto gde je Saša odlazio na terapije, nadajući se izlečenju, ali realnost je bila nemilosrdna. Suzana je opisala trenutak kada su lekari priznali ozbiljnost njegovog stanja: jetra je bila pogođena metastazama, a svaka naredna terapija mogla je samo da pogorša njegovu situaciju. U tim trenucima lekari su tražili da Suzana Saši saopšti istinu, što je bio jedan od najtežih trenutaka u njenom životu. Ova situacija pokazuje koliko je ljubav i predanost u porodici bila snažna i koliko su zajedno prolazili kroz najteže faze bolesti.
Suzana je takođe podelila i poslednje emotivne trenutke sa suprugom, otkrivajući način na koji je Saša reagovao kada je shvatio ozbiljnost svog stanja. On je osećao da se nešto dešava i stalno tražio da bude uz njega. Suzana je morala da glumi da je sve u redu dok su se pripremali da mu prenesu istinu. U jednom trenutku, Sandra, koja je bila prisutna, dogovorila se da prva saopšti istinu, dok je Suzana smišljala reči kojima će mu objasniti situaciju.
Kada je konačno rekla: „Ljubavi, nije ti jetra dobro“, nastala je tišina. Saša je gledao u nju i rekao: „Sule moj, znam, sve znam, znam da je gotovo.“ Ovaj trenutak oslikava duboku emocionalnu povezanost između njih dvoje, ali i hrabrost sa kojom su se suočili sa neizbežnim. Suzana je kroz suze opisala koliko je svaki trenutak s njim bio ispunjen ljubavlju, strahom, ali i neizmernom snagom volje da budu zajedno, čak i u najtežim trenucima.
- Iako je fizički otišao, Sašin duh i dalje živi u srcima njegove porodice. Porodica ističe da je njegova prisutnost osećana u svakom trenutku, i da vreme nije uspelo da izbriše uspomene i ljubav koju su delili. Čitulja nije samo podsećanje na njegovu smrt, već i slavljenje života, njegovih postignuća i uticaja na sve one koji su ga voleli. Ona izražava zahvalnost što su imali privilegiju da ga poznaju i da budu deo njegovog sveta, ali i bol zbog gubitka koji nikada neće nestati.
U ovim rečima porodice ogleda se i univerzalna istina o gubitku – da i kada volimo nekoga više nego ikad, život često donosi trenutke kada moramo da se oprostimo. Saša Popović ostaje simbol ne samo uspeha i talenta, već i ljubavi, topline i povezanosti, a sećanje na njega nastavlja da inspiriše i povezuje one koji ga nisu mogli zadržati pored sebe. Svaka njegova reč, svaki osmeh i svaki trenutak koji je podelio sa svojom porodicom i prijateljima postali su neizbrisivi tragovi koji pokazuju koliko duboko ljubav može da ostane čak i kada tela više nema.
Porodica sutra na groblju neće samo odati počast, već i potvrditi da Sašin život nije završio smrću, već da njegovo nasleđe živi kroz uspomene, ljubav i sećanje svih koji su ga voleli. U čitulji je sažeta celokupna emocija šest meseci tuge, ali i večne zahvalnosti, pokazujući da istinska ljubav prevazilazi granice vremena i prostora i da oni koji su voleli Sašu nikada neće prestati da ga osećaju kraj sebe