U današnjem članku govori se o životu i karijeri čuvene pevačice Vere Nešić, umetnice koju je publika pamtila po raskošnom glasu, posebnom šarmu i neverovatnoj energiji kojom je plenila gde god da se pojavi.
- Njeni nastupi su uvek bili doživljaj, a atmosfera koju je stvarala svojim glasom bila je gotovo neponovljiva. Njena karijera bila je obeležena uspehom, muzikalnošću i ogromnom ljubavlju prema pesmi, ali i tihom borbom sa bolešću koju je, sve do poslednjih dana, stoički podnosila.
Od samih početaka, Vera se izdvajala među kolegama zahvaljujući specifičnoj boji glasa i izražajnosti. Njeni prvi muzički koraci krajem osamdesetih godina doneli su joj veliku popularnost. Album „Dva sanjara, dva drugara“ iz 1987. godine označio je početak njene diskografske priče, a već naredne godine dočekala je veliki uspeh pesmom „A gde smo ja i ti“, koja se smatra njenim prvim megahitom. Njeni saradnici svedoče da je već tada bila u potpunosti formiran pevač, sa jasnim stilom i interpretacijom koja se izdvajala od drugih.
Njena muzikalnost bila je neupitna. Publika je sa jednakim oduševljenjem slušala njene interpretacije sevdalinki, ali i pesama iz žanra novokomponovane muzike, koji je tokom devedesetih godina bio izuzetno popularan. Hitovi poput „Bez tebe jutro ne sviće“, „Ti si mi srce slomio“ ili „Probudi me“ ostavili su dubok trag u kolektivnom sećanju. Njena pesma „Zaspala je Šumadija“ postala je simbol njenog rodnog kraja i vezanosti za Šumadiju, dok je u srcima mnogih zauvek ostala prepoznatljiva po emotivnom izvođenju i dubokoj interpretaciji.
Osim muzike, Vera je imala i druge strasti. Bavila se sportom, posebno fudbalom, gde je često stajala na golu različitih selekcija. Kada se udala za bubnjara, nastavila je da peva po restoranima i hotelima, izvodeći bogat repertoar od romansi i starogradskih pesama do šlagera i narodnjaka. Njena svestranost i sposobnost da se prilagodi različitim muzičkim žanrovima činile su je posebnom na sceni.
- Poslednji album pod nazivom „Bolujem“ objavila je 2006. godine, a ubrzo nakon toga suočila se sa teškom bolešću. Iako je prolazila kroz hemoterapije i zračenja, nije prestajala da peva, jer joj je muzika bila najveći oslonac. Njena borba trajala je tri godine, ali bolest je, nažalost, odnela njen život 10. januara 2011. godine u Feniksu, u Arizoni. Imala je svega 52 godine. Suprug i porodica svedoče da su pokušali sve načine lečenja, uključujući i alternativnu medicinu, ali vreme je bilo suviše kratko.
U braku je provela više od tri decenije i rodila dve ćerke – Katarinu i Emiliju. Bol za njenim odlaskom nije izbledela ni nakon godina, a uspomena na nju i dalje živi kroz pesme, porodicu i publiku. Njena ćerka Emilija odlučila je da nastavi majčinim stopama. Završila je muzičko obrazovanje, pevala u horu, svirala klavir i učestvovala u takmičenju „Zvezde Granda“. Svi koji je slušaju kažu da neverovatno podseća na majku i po izgledu i po glasu, što predstavlja svojevrsni nastavak Verinog puta.
Malo je poznato da je Vera pevala prateće vokale brojnim velikim imenima jugoslovenske i srpske scene, među kojima su Ceca, Snežana Savić, Miroslav Ilić, Miloš Bojanić, Radiša Urošević, pa čak i same Snežana Đurišić i Ana Bekuta. U to vreme, upravo one su bile prepoznate kao najbolje prateće pevačice, a Vera je u tome ostavila svoj neizbrisiv trag.
Njena humanost bila je jednako velika kao i njen talenat. Održala je više od stotinu koncerata u humanitarne svrhe, pomažući onima kojima je to bilo najpotrebnije. Tokom svoje karijere, koja je trajala gotovo dve decenije, snimila je desetak albuma i izvela brojne hitove koji i danas odzvanjaju na proslavama i okupljanjima. Pesme poput „Oj, Srbijo, sele moja mila“, „Čarapanka“, „Ti si bio drugačiji“, „Hrabrim srce, preboleću“, „Planula je ljubav nova“ i mnoge druge postale su deo muzičkog nasleđa.
Čak je i pokojni Toše Proeski bio zadivljen njenim glasom i načinom interpretacije. Jednom prilikom, kada su zajedno gostovali u emisiji uživo, Vera je želela da izvede pesmu „Zajdi, zajdi“, ali kada je saznala da Toše ima istu želju, nesebično mu je prepustila tu čast. To govori o njenoj ljudskoj veličini i kolegijalnosti, osobinama koje su je krasile jednako kao i njen glas.
Sećanje na Veru Nešić živi kroz njene pesme, porodicu i publiku. Njena priča ostaje primer snage, istrajnosti i nesebičnosti. Uspela je da ostavi neizbrisiv trag u muzici i da svojom toplinom i talentom obeleži jedno vreme, a kroz glas svoje ćerke i dalje živi u novim generacijama. Njeno ime zauvek će biti vezano za pesmu, Šumadiju i sećanje na umetnicu koja je celog sebe dala muzici i ljudima.