U današnjem članku govorićemo o sudbini Mahidevran sultanije, prve žene Sultana Sulejmana Veličanstvenog, čiji život i poreklo i dalje bude interesovanje istoričara i ljubitelja osmanske prošlosti.
- Njena priča isprepletana je između ličnih tragedija, političkih intriga i borbe za opstanak, a ono što je sigurno jeste da je zauvek ostavila trag u osmanskoj istoriji. Iako se vekovima raspravlja da li je bila Crnogorka ili Albanka, izvori nagoveštavaju da je verovatno poticala iz jedne od tih sredina, jer se na njenom grobu navodi da joj je otac nosio ime Abdulah, ime tipično za ljude koji su prelazili u islam.
Mahidevran je rođena pre 1500. godine, a u harem mladog Šehzade Sulejmana ušla je veoma mlada, sa tek petnaestak godina. Tamo je dobila ime Mahidevran, što znači „mesec sreće“, a kasnije je nazivana i Gulbahar, što na turskom označava „prolećnu ružu“. Od samog početka imala je povlašćen položaj jer je postala majka njegovog sina Mustafe, rođenog 1516. godine. Kada je Sulejman preuzeo presto, status Mahidevran je naglo porastao, jer je Mustafa tada bio jedini legitimni naslednik.
Ipak, njena sreća nije dugo trajala. U harem je ubrzo stigla Hurem sultanija, žena izuzetne inteligencije i šarma, koja je ubrzo postala Sulejmanova miljenica. Između njih dve rasplamsalo se rivalsko nadmetanje, gotovo ravnopravna borba za uticaj na padišaha. Kao majka Sulejmanovog najstarijeg sina, Mahidevran je zahtevala poštovanje i potpunu poslušnost drugih žena u haremu. Sukobi su, međutim, postajali sve češći, a jedna od njihovih rasprava završila se i fizičkim obračunom, u kojem je Hurem izvukla deblji kraj. Posle tog incidenta, Sulejman se počeo udaljavati od Mahidevran i više posvećivati svojoj novoj izabranici.
Tokom godina, Mahidevran je sve više vezivala svoj život za sina Mustafu. Prema tadašnjim običajima, prestolonaslednici su morali odlaziti u udaljene sandžake kako bi učili veštine vladavine, a njihove majke pratile su ih i preuzimale vođenje harema. Tako je i Mahidevran sa Mustafom otišla iz prestonice, ali je i dalje održavala bliske veze sa ljudima u Istanbulu. Posebno je negovala odnos sa Ibrahim-pašom, Sulejmanovim velikim vezirom, s kojim se dopisivala i kome je često izražavala zahvalnost za podršku. Pretpostavlja se da je imala razvijenu mrežu doušnika i poverenika kako bi osigurala stabilnost i sigurnost svog sina.
- Mahidevran je sinu savetovala da uvek bude blizak narodu, da traži njihovu zahvalnost i ljubav, a posebno je pazila na mogućnost trovanja, što je tada bila česta pretnja u političkim krugovima. Ipak, njeni strahovi pokazali su se opravdanim. Kada su Sulejmanovi dvorjani počeli da sumnjiče Mustafu za pobunu, optužbe su završile tragično. I pored upozorenja koje je, prema nekim izvorima, Mahidevran poslala sinu, on nije poverovao da bi njegov sopstveni otac mogao da mu oduzme život. Mustafa je uhapšen i pogubljen, što je zauvek promenilo sudbinu njegove majke.
Telo princa nije bilo dostojno sahranjeno u Istanbulu, već je položeno u Bursi, prvoj prestonici osmanske dinastije. Mahidevran je ostala pored njega, ali bez podrške i moći koju je ranije imala. Njeni poslednji dani u Bursi bili su obeleženi siromaštvom. Prodavala je nakit i dragocenosti kako bi preživela, a stanovnici su je neretko ponižavali, rugajući se njenim slugama i pokušavajući da je prevare na pijacama. Kada je njen prijatelj iz detinjstva, Jahja Efendija, pokušao da se zauzme za nju kod Sulejmana, ovaj se razbesneo i kaznio ga, čime je Mahidevran ostala potpuno bez zaštite.
Tek mnogo godina kasnije, kada je Sulejmanov sin Selim II došao na vlast, položaj Mahidevran se popravio. Novi sultan joj je isplatio dugove, omogućio da se princ Mustafa dostojanstveno ponovo sahrani i dodelio joj značajnu doživotnu izdržavinu. Na taj način, bar u starosti, Mahidevran je živela mirnije i materijalno obezbeđena, što je bio nagli kontrast u odnosu na godine bede koje je provela nakon sinovljevog pogubljenja.
Njena priča oslikava surovu stranu haremskog života, u kojem je ljubav sultana bila presudna za moć i sigurnost žena koje su ga okruživale. Iako je bila prva i dugogodišnja partnerka jednog od najmoćnijih osmanskih vladara, sudbina joj je pokazala koliko se položaj u dvoru može brzo promeniti. Mahidevran je nadživela ne samo Sulejmana već i svu njegovu decu, dočekavši starost u miru, ali i sa tugom zbog gubitka sina koji je mogao da postane naslednik carstva.
Na kraju, život Mahidevran sultanije ostaje primer koliko je politička moć u Osmanskom carstvu bila krhka i neizvesna, čak i za one koje su je jednom stekle. Njena priča spaja elemente ljubavi, zavisti, intrige i izdaje, ali i pokazuje snagu žene koja je, uprkos svim udarcima, uspela da preživi i ostane upamćena u istoriji.