U današnjem članku govori se o životnom putu i iskustvima Tomislava K., čoveka koji je javnosti poznat kao autor knjige „Povratak hrvatskog žigola“. Njegova priča privlači pažnju jer otkriva deo sveta koji mnoge intrigira, ali u koji retko ko ima stvarni uvid.
- Tomislav ističe da nije planirao da postane žigolo. Prvi dodir sa ovim poslom bio je gotovo slučajan – želeo je da zabavi prijateljicu, a kasnije, kada se našao u finansijskoj krizi, shvatio je da bi mu upravo ta neobična profesija mogla obezbediti sredstva za život. Sam priznaje da posao nije bajkovit, kako ga ljudi često zamišljaju, ali u njemu postoje trenuci koji ostavljaju dubok trag. Posebno pamti doživljaje na jahtama, gde luksuz i osećaj slobode daju sasvim drugačiju dimenziju svemu što se dešava.
Kroz godine rada, upoznao je klijente raznih profila. Njegove usluge tražile su udate žene, razvedene dame, ali i parovi koji su želeli da unesu nešto novo u svoj odnos. Tomislav naglašava da je u takvim situacijama profesionalnost presudna – kada je angažovan, jasno su postavljena pravila, što sprečava nesporazume i neprijatnosti. On otvoreno priznaje da izgled, ponašanje i samopouzdanje igraju ključnu ulogu. „Niko vas ne poziva zbog unutrašnje lepote, iako ni to nije zanemarljivo. Međutim, od duhovnosti se ne živi“, govori on s dozom ironije i realnosti.
Posao žigola nosi i neočekivane okolnosti. Prepričava razne neobične zahteve, od orgija do bizarnih scena koje su ga iznenadile, poput jedne situacije kada ga je klijent zamolio da njegovu suprugu udari perajima na palubi. Iako zvuči komično, za Tomislava je to bio samo deo posla. Vremenom, kaže, naučio je da sve doživljava profesionalno, bez unošenja emocija. Ipak, priznaje da uvek postoji određeni strah – naročito kada ne zna da li će mu se žena koja ga angažuje fizički svideti ili ne.
Iz njegovog iskustva, žene u srednjim godinama pokazale su se kao najstrastvenije i najodvažnije. Često je nailazio na dame u četrdesetim i pedesetim koje su, kako sam opisuje, spremne da probaju ono što ranije nisu imale hrabrosti. Jedan od primera je poslovna žena iz Zagreba, vlasnica butika, koja mu je poverila da je u četrdesetim osetila kako život prolazi mimo nje. Odlučila je da nadoknadi propušteno i, prema Tomislavovim rečima, uspela je da uživa u onome što joj je nedostajalo. Takve ispovesti su ga često podsećale na to da je njegova uloga bila više od fizičke – donosio je ženama osećaj oslobađanja i vraćanja samopouzdanja.
- Svet u kojem se kretao bio je ispunjen luksuzom, avanturama, egzotičnim putovanjima i trenucima uzbuđenja, ali i velikom dozom rizika. Susretao se sa različitim karakterima, željama i temperamentima. Uprkos glamuru, posao je znao biti i težak – zahtevne klijentkinje, iscrpljujući susreti i stalna potreba da bude u savršenoj formi. Tomislav naglašava da takav način života ne može trajati zauvek. Telo i duh traže mir i ravnotežu, a stalna potraga za uzbuđenjima s vremenom ostavlja trag.
Zato je, nakon godina provedenih u ovoj profesiji, doneo odluku da se povuče. Iako mu je život žigola doneo iskustva koja malo ko može da zamisli, danas želi nešto drugačije. Najavljuje da planira da pokrene privatni biznis koji nema veze s njegovim dosadašnjim radom, ali će mu omogućiti stabilnost i mir. „Zarađeno je dovoljno da mogu da nastavim dalje“, priznaje.
Kada govori o prošlosti, ne pokazuje kajanje. Naprotiv, naglašava da su mu sve avanture donele dragocena iskustva. Naučio je da ceni ljubav, nežnost i male stvari koje ne mogu da se kupe novcem. U njegovim rečima oseća se zahvalnost što je imao priliku da proživi život pun uzbuđenja, ali i svest da je vreme za novo poglavlje.
Ono što posebno ističe jeste da materijalno bogatstvo i luksuz nikada ne mogu nadomestiti iskrenu emociju i unutrašnji mir. Posao žigola mu je otvorio vrata sveta u kojem se prepliću glamur i skrivena tuga, ali ga je naučio da je najvrednije ono što ostaje kada svetla pozornice utihnu – životna iskustva, sposobnost da voli i da se voli, kao i osećaj slobode da bira svoj put.
Tomislavova ispovest pokazuje da iza svake prividno blistave profesije stoji složena i često zahtevna realnost. Njegova priča nije samo o luksuzu i ekstravaganciji, već i o traganju za sopstvenim mestom u svetu. Na kraju puta, odlučio je da odabere mirniji život, uveren da su ljubav, nežnost i iskustva ono što ostaje zauvek.