Praznik posvećen Svetom Dometiju ima posebno mesto u srcima vernika jer nas podseća na snagu vere, na istrajnost u molitvi i na Božju milost koja dolazi onima koji su spremni da se posvete duhovnom putu.
Njegov život i mučenička smrt predstavljaju snažan primer kako je moguće izdržati najveća iskušenja kada je duša predata Hristu. U vremenu kada je hrišćanstvo bilo progonjeno, on se pokazao kao nepokolebljiv svetionik, oličenje hrabrosti i postojanosti.
Prepodobnomučenik Dometije, rođen u Persiji u vreme cara Konstantina, poticao je iz neznabožačkog okruženja. Ipak, u njegovom srcu ubrzo se javila čežnja za istinom. Kada je čuo propoved evanđelja, u njemu se rodila snažna ljubav prema Hristu. Ta ljubav bila je toliko duboka da ga je podstakla da ostavi sve što je do tada poznavao, da napusti svetovni život i primi sveto krštenje. Nedugo zatim, zamonašio se u manastiru kod grada Nisivije, gde je započeo svoj duhovni put.
- Ali njegova žeđ za duhovnim usavršavanjem bila je neugasiva. Nije želeo da ostane samo u okviru manastirskog života, već je tragao za većom tišinom i strožim podvigom. Tako je otišao kod arhimandrita Nurvela, pustinjaka koji je više od šest decenija proveo u tihovanju, hraneći se samo najjednostavnijom hranom, bez kuvanih jela, i posvećujući svoj život neprekidnom postu i molitvi. Pod rukovodstvom ovog iskusnog starca, Dometije je pronašao dublji smisao svoje vere i posvetio se tihovanju, bdenju i odricanju.
Njegova skromnost i predanost bile su toliko snažne da su ubrzo postale poznate širom kraja. Ljudi su dolazili kod njega tražeći utehu i pomoć, a mnogi bolesni nalazili su isceljenje upravo zahvaljujući njegovim molitvama i veri. Dometije nikada nije pripisivao zasluge sebi, već je sve upućivao Bogu, znajući da samo Hristova sila može podići onoga ko je pao. Njegova duhovna snaga privlačila je ljude, ali je istovremeno budila i pažnju onih koji su se protivili hrišćanstvu.
U to vreme na vlasti je bio Julijan Odstupnik, rimski car koji je, iako potekao iz hrišćanske porodice, odbacio veru i vratio se idolopoklonstvu. Njegova mržnja prema hrišćanima bila je ogromna, pa je progonio sve one koji su otvoreno svedočili veru u Hrista. Kada je čuo za Dometija, njegovu veru i uticaj na narod, poslao je vojnike da ga pronađu i ubiju.
Dometija su našli u pećini u kojoj je tihovao zajedno sa svojim učenicima. Tamo, u tišini molitve, on je dočekao svoje poslednje trenutke. Progonitelji su ga zazidali živog, zajedno sa dvojicom njegovih sledbenika. U mukama, ali sa nepokolebljivom verom, Sveti Dometije je predao svoju dušu Bogu 363. godine. Njegova mučenička smrt postala je pečat njegovog života i dokaz da istinska vera ne može biti ugašena ni najvećom okrutnošću.
- Dometijev život i stradanje danas su nadahnuće mnogima. Njegova ustrajnost pokazuje da molitva i post imaju snagu da promene čoveka iznutra, da ga učvrste i osposobe da podnese i ono što se čini nepodnošljivim. Vernici mu se obraćaju i danas, verujući da on, kao što je nekada molitvom isceljivao bolesne, nastavlja da pomaže onima koji mu se obrate sa iskrenom verom i nadom. On je svedočanstvo da svetitelji ne prestaju da budu živi među nama – njihova dela, molitve i primeri traju kroz vekove.
Praznik posvećen ovom mučeniku ne slavi se samo kao sećanje na prošlost, već i kao poziv svima nama da se prisetimo važnosti vere u sopstvenom životu. On nas podseća da je Hristov put često težak i pun iskušenja, ali i da onaj ko istraje dobija neprolaznu nagradu. Božja milost nije rezervisana samo za svetitelje, već se izliva na sve koji su spremni da se otvore srcem i da ustraju u dobrim delima.
Danas, kada se ljudi suočavaju sa mnogim nevoljama, primer Svetog Dometija može biti putokaz. Njegov život nas uči da je moguće ostati nepokolebljiv, ma koliko okolnosti bile teške. Njegova vera, ljubav prema Bogu i spremnost da podnese mučeništvo jesu temelj koji vernicima daje snagu da istraju i u sopstvenim iskušenjima.
Molimo se Svetom Dometiju za njegovo zastupništvo, za pomoć u bolestima i za duhovnu podršku. Njegov primer neka nas podseća da ni u najtežim trenucima ne treba gubiti veru. Kao što je on nekada hrabro posvedočio Hrista, tako i mi možemo slediti njegov put, noseći u srcu svetlost koja nikada ne prestaje da sija