U današnjem članku, osvrćemo se na inspirativno duhovno putovanje Partenijusa Tarnera, čoveka koji je, vođen unutrašnjim osećajem praznine, napustio protestantski svet i pronašao svoj duhovni dom u pravoslavlju, tačnije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Americi.
- Odrastajući u porodici američkog vojnog oficira, Partenijus je kao dete često menjao prebivalište, suočavajući se sa neprestanim promenama i prilagođavanjima. Bio je protestant, kao i većina ljudi iz njegovog okruženja, ali još od mladosti osećao je da mu nešto važno nedostaje u njegovom verskom životu. Uprkos tome što je sledio zapadni oblik hrišćanstva, u njemu se rađala čežnja za dubljom duhovnom povezanošću.
Tokom studija umetnosti i filozofije, ova potreba se još više produbila. Upoznavao je različite pravce mišljenja i duhovnosti, ali ga je najviše privlačilo ono što je tada delovalo kao daleka i nepoznata strana vere — mističnost, post, molitva, i osećaj svetosti koji nije mogao da pronađe u crkvama koje je do tada poznavao. Shvatio je da zapadno hrišćanstvo, iako vredno po mnogo čemu, ne zadovoljava njegovu unutrašnju potrebu za nečim višim i svetijim.
Presudni trenutak u njegovom životu dogodio se kada je zbog želje da nauči grčki jezik došao u kontakt sa grčkom pravoslavnom crkvom. Nije mogao ni da zamisli da će taj jednostavan jezički interes otvoriti vrata duhovnoj transformaciji. Prvi ulazak u pravoslavni hram bio je, kako je opisao, gotovo nadrealan — ispunjen neobjašnjivim mirom i svetlom koje nikada ranije nije doživeo. Taj trenutak u potpunosti ga je obuzeo i započeo novo poglavlje njegovog života.
Zajedno sa svojom suprugom, počeo je redovno da prisustvuje pravoslavnim bogosluženjima, iako je još uvek formalno bio protestantski pastor. Ipak, u njegovom srcu više nije bilo dileme. Sve je upućivalo na to da je konačno pronašao ono za čim je tragao godinama — duhovnu dubinu, tradiciju, i svetost koju je toliko želeo da doživi.
- Po povratku sa Havaja, gde se prvi put susreo sa pravoslavljem, Partenijus i njegova žena sele se u San Francisko, a zatim u Tenesi, gde otvaraju pravoslavnu knjižaru i kafić. Taj mali lokal uskoro je prerastao u mnogo više od običnog mesta za prodaju knjiga i ispijanje kafe — postao je duhovni centar, tačka okupljanja i razgovora, mesto gde su ljudi mogli da u miru postavljaju pitanja, razmenjuju iskustva i traže odgovore.
- U Tenesiju, Partenijus upoznaje oca Bojana, sveštenika Srpske pravoslavne crkve Svete Petke u Nešvilu. Njihovo poznanstvo preraslo je u saradnju, a uskoro i u poziv da se priključi radu crkve. Taj trenutak označio je njegov zvanični prelazak iz uloge pastora u pravoslavnog sveštenika. Sada, kao srpski pop, Partenijus služi liturgiju, propoveda, obavlja krštenja, venčanja i vodi vernike kroz duhovni život sa velikim entuzijazmom i predanošću.
Njegova odluka nije prošla nezapaženo. Dok je u pravoslavnim krugovima dočekana s oduševljenjem i poštovanjem, deo američke javnosti nije mogao da razume kako neko može tako radikalno da napusti veru u kojoj je rođen. Ipak, Partenijus je na sve komentare odgovarao jednostavno, ali jasno: “Osetio sam istinu. A kada jednom pronađeš istinu, nema povratka.”
Njegova poruka onima koji tragaju za smislom i verom jeste da je pravoslavlje i dalje živo, duboko i autentično. Veruje da sve više Amerikanaca oseća zasićenje od komercijalizovane i površne religije koja dominira savremenim društvom. Za njih, pravoslavlje predstavlja sve ono što su nesvesno tražili — iskrenu povezanost sa Bogom, tišinu duše, i svetost svakodnevnog života.
Srpska pravoslavna crkva u Nešvilu postala je dom mnogim ljudima koji su, poput njega, pronašli duhovnu utehu u istočnom hrišćanstvu. On sam je najbolji primer da vera ne poznaje granice, ni kulturološke ni geografske. U njegovim rečima odjekuje duboka istina: “Bog nas ne bira prema pasošu, već prema srcu.”
Ako je srce iskreno u potrazi za Bogom, put će se sam otvoriti — čak i ako vodi preko kontinenata, jezika i kultura. Partenijus Tarner je živi dokaz da traganje za istinom ne zna za granice, i da je moguće pronaći dom tamo gde ga najmanje očekujemo.