Radila sam 40 godina da bih mogla da se ranije penzionišem. Moj odrasli sin je nezaposlen i očekuje da nastavim da radim kako bih ga izdržavala. Rekla sam mu ne. „Zalećeš se zbog toga,“ odgovorio je s osmehom.
Sledećeg dana, njegova devojka me je panično pozvala. Rekla mi je da je moj sin spakovao sve svoje stvari, nije ostavio nikakvu poruku i od jutra ga niko nije video. Srce mi je palo. Pokušala sam da ga pozovem, ali moji pozivi su odmah preusmeravani na govornu poštu.
Kontaktirala sam prijatelje, porodicu, čak i njegove bivše kolege, ali niko nije imao nikakve informacije o njemu. Moj muž me je uveravao da verovatno samo pokušava da mi “održi lekciju,” ali nisam mogla da se oslobodim anksioznosti. Provela sam naredna dva dana zalepljena za telefon, bojeći se da napustim kuću.
Na kraju, poslao mi je poruku: „Nemoj da me zoveš. Treba mi prostor da sredim svoj život. Ti si uradila dovoljno. Ja ću odavde nekako… sam.“
Gledala sam u ekran minutima, nesigurna da li da se osećam olakšano ili slomljeno. Da li je ovo stvarno način na koji je izabrao da se nosi sa razočaranjem i frustracijom? Uvek sam bila tu za njega — kroz školarine, plaćanje kirije, popravke automobila i bezbrojne emotivne krize. Odgovarala sam na svaki njegov poziv usred noći i izvlačila ga iz svake „poslednje“ nevolje.
Ali ovog puta, ostala sam čvrsta, i sada se pitam da li sam ga zauvek udaljila od sebe ili sam mu konačno naučila nezavisnost koja mu je toliko potrebna. Volim svog sina duboko, ali isto tako zaslužujem mirnu penziju za koju sam ceo život radila.
Iskreno, više ne znam šta da mislim. Tišina, krivica i neizvesnost me pritiskaju. Da li sam bila previše stroga Ili sam konačno zaštitila svoje sopstveno srećno stanje? Bila bih zahvalna na vašem savetu.
Iskreno,
Suzan
The post Odbijam da odložim penziju kako bih pomogla svom odraslom sinu appeared first on Zdravlje priroda.