Danas se u pravoslavnom kalendaru obeležava poseban i duboko poštovan dan .Ovaj praznik posvećen je jednom od najvažnijih nebeskih glasnika Svetom Gavrilu.
Danas Srpska pravoslavna crkva proslavlja jedan od značajnijih praznika – Sabor Svetog arhangela Gavrila, koji u narodu nosi i naziv letnji Aranđelovdan. Iako je poznat i njegov zimski dan, ovaj letnji praznik posvećen je ne samo arhangelu Gavrilu, već i poruci nade, dobrote i duhovne obnove.
- Arhangel Gavrilo zauzima posebno mesto u hrišćanstvu. Njegova uloga kao Blagovesnika, onoga koji donosi radosne vesti, odražava se i u ovom prazniku koji simbolično označava novi početak, duhovno pročišćenje i otvaranje srca za milost. On je jedan od najuzvišenijih anđela, uz arhangela Mihaila, i poznat je kao predvodnik nebeskih sila dobra, koji stoji na strani svetlosti i pravde.
Prema narodnom verovanju, praznik je ustanovljen još u 9. veku na Svetoj Gori, posle javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje. Legenda kaže da je tom prilikom anđeo prstom po kamenu ispisao pesmu posvećenu Bogorodici, ostavljajući dubok duhovni trag i osnažujući veru monaha. Ovaj događaj smatran je božanskom potvrdom arhanđelove prisutnosti među ljudima i njegove uloge kao posrednika između Neba i Zemlje.
U narodu, letnji Aranđelovdan nosi snažnu simboliku. On se smatra danom dobrote, davanja i saosećanja, pa se veruje da bi upravo danas trebalo da pomognemo drugima, posebno siromašnima, bolesnima i onima kojima je potrebna uteha. Mnogi ovaj dan koriste kao priliku da se sete bližnjih, da učine neko humano delo ili da se iznutra preispitaju i očiste od negativnih emocija.
- Zanimljivo je da se na današnji dan, prema narodnom običajnom kalendaru, ne rade nikakvi poslovi za ličnu korist. Zabranjeni su svi poslovi koji se obavljaju radi novca ili lične koristi, dok su dobrotvorni poduhvati, molitva i odmor itekako poželjni. Ova praksa ima koren u verovanju da dan posvećen arhanđelu treba da protekne u miru i duhovnom skladu.
U nekim krajevima Srbije ovaj praznik posebno obeležavaju čobani, koji ga smatraju svojim zaštitnim danom. Njihova povezanost sa prirodom i jednostavnim životom u skladu sa Bogom, dodatno podvlači značaj ovog praznika u ruralnim sredinama, gde se stari običaji još uvek neguju s poštovanjem.
- Jedan od najpoznatijih prikaza arhangela Gavrila u umetnosti je freska “Beli anđeo” iz manastira Mileševa, koja važi za jednu od najlepših i najmističnijih freski srednjovekovne umetnosti. Ovaj prikaz svetog arhanđela simbolizuje božansku prisutnost, tišinu i blagovest, ali i uzvišenu lepotu duhovnog sveta koji nas nadahnjuje i podseća na uzvišene vrednosti.
Pored običaja, na ovaj dan se vernici sa verom obraćaju arhangelu Gavrilu molitvom, tražeći zaštitu, utehu i blagodat. U jednoj od poznatijih molitvi, vernici mu se obraćaju rečima:
- „Sveti arhangele Gavrilo, koji donese neizrečenu radost sa neba Prečistoj Djevi, ispuni radošću i veseljem srce moje gordošću ispunjeno… Sačuvaj me od svih nevolja i svih bolesti, sada i uvek i u vekove vekova.”
Ova molitva predstavlja izraz skrušenosti i vere, ali i nade da božanski zagovornik može doneti duhovni mir i fizičku zaštitu onima koji mu se iskreno obrate.
Veruje se da letnji Aranđelovdan donosi sreću onima koji dan provedu u miru, molitvi i iskrenom davanju. Nije redak slučaj da ljudi baš na današnji dan započinju nešto novo – bilo da je to posao, važna životna odluka ili unutrašnji zavet. Novi početak, kao temeljna poruka praznika, nosi snagu duhovnog preporoda i jačanja lične vere.
Zato se ovaj dan ne smatra samo verskim, već i duboko simboličnim praznikom koji nas podseća na važnost dobrote, tišine, unutrašnje radosti i vere u višu svrhu. Arhangel Gavrilo, kao nosilac Božje reči i zaštitnik ljudi, poziva nas da se usmerimo ka višem, svetlijem i ispravnom – ne samo danas, već u svakom danu svog života.