U današnjem članku donosim priču o životu i karijeri Jašara Ahmedovskog, pevača koji je sa nepunih petnaest godina odlučio da krene putem muzike i ode u Sarajevo u potrazi za uspehom.
- On je u tom gradu bio smešten kod rođaka koji ga je odveo u kafanu gde je nastupao poznati Halid Bešlić. Kada je Halid čuo Jašara kako peva, bio je oduševljen njegovim glasom i odmah mu je obezbedio prvi posao u bašti jednog ribljeg restorana. Uprkos mladosti, Jašar je već tada pokazivao zavidan talenat, pa je od vlasnika restorana tražio duplo veći honorar od očekivanog, ali je njegova muzika privlačila toliko gostiju da restoran nije imao praznih stolova.
Paralelno sa muzikom, Jašar je upisao Srednju medicinsku školu, jer je njegov otac, po profesiji lekar, želeo da on nastavi porodičnu tradiciju. Međutim, on je završio samo dva razreda jer ga je muzika oduvek više privlačila i na kraju je odlučio da joj se potpuno posveti. Njegov muzički talenat prepoznali su i profesori škole, a njegovi nastupi privlačili su i poznata imena sa estrade, kao što su Mile Kitić, Šerif Konjević i legendarni Šaban Šaulić. Kada je Šaban čuo kako Jašar peva njegove pesme, pozvao ga je da dođe u Beograd, što je predstavljalo prekretnicu u njegovoj karijeri.
Dolaskom u Beograd, Jašarova karijera je krenula uzlaznom putanjom. U glavni grad je doveo i svog brata Ipčeta, koji je takođe postao uspešan pevač. Međutim, sreća nije dugo trajala – brat mu je tragično stradao u saobraćajnoj nesreći, što je ostavilo dubok emotivni trag na Jašaru. On je jednom prilikom otvoreno govorio o svojoj boli: „Fali mi dosta toga u emotivnom smislu. Trudim se da na najbezbolniji način prevaziđem sve. To je moja bol i bol svih onih koji su ga voleli.“ Iako je prošlo 28 godina od te tragedije, bol je ostao, iako se s vremenom donekle ublažio. Jašar je ponosan što njegove pesme i dalje žive i što ih ljudi s ljubavlju pevaju, naročito kada on nastupa i izvodi pesme svog brata, što uvek izaziva emotivne reakcije publike.
- Za period nakon tragedije rekao je da četiri godine nije mogao da peva Ipčetove pesme, niti da ih sluša na radiju, jer je suze neprestano prate kada se seti brata. Izjavio je da je bio njegov uzor i da se trudio da mu ukaže na važnost života i opreza, jer je brat bio temperamentan i voleo je brzo da vozi, što je na kraju i dovelo do nesreće. On je čak priznao da je znao da zaplače retko, ali kada čuje njegovu pesmu, emocije ga potpuno preplave. Ta tragedija je bila toliko teška i za njihove roditelje, koji su, kako je rekao, preminuli od tuge.
U Jašarovom životu, pored velike tuge i gubitaka, važnu ulogu ima i njegova supruga Snežana, koju je upoznao sa samo osamnaest godina. Snežana je bila sa prijateljicom na jednom od njegovih nastupa, a između njih je odmah proradila iskra. Njihova veza trajala je dvadeset godina pre nego što su se venčali, a brak su sklopili pre dvadeset godina. Jašar je istakao da je Snežana njegova najveća ljubav i podrška u životu. Iako su ih mediji često prozivali zbog toga što nisu bili u braku dugo vremena, njima papir nije značio mnogo, jer su za njih ljubav i međusobno razumevanje bili mnogo važniji.
Venčanje su organizovali jednostavno, bez velikih ceremonija i raskošnih svadbi, jer je Jašar pevao toliko svadbenih pesama da mu je to postalo dosadno. Umesto toga, napravili su samo zajednički ručak. I danas uživaju u zajedničkom životu, često putuju i provode vreme zajedno. Ipak, jedna njihova velika želja nije se ostvarila – nisu mogli da dobiju decu.
„Pokušavali smo, išli svuda, ali nije išlo,“ rekao je Jašar iskreno. Iako su razmišljali o usvajanju, prepreke sa papirologijom u njihovoj zemlji bile su velike i komplikovane. Ipak, on nije odustao od te ideje i nada se da će jednog dana uspeti da usvoje dete i pruže mu dom pun ljubavi i pažnje. Jašar je izrazio koliko je emotivno privržen deci, posebno onima iz porodice i kruga prijatelja, što govori o njegovoj toplini i želji da bude podrška i uzor mladim generacijama.
Ova priča o Jašaru Ahmedovskom nosi poruku o upornosti, gubitku, ljubavi i nadi. Njegov put od tinejdžera koji je hrabro krenuo da ostvari svoj san, preko velikih uspeha i ličnih tragedija, do životne podrške koju je pronašao u porodici, slika je čoveka koji se suočava sa svim izazovima koje život donosi, ali ne odustaje od onoga što voli i za šta se bori. Njegova karijera i život ispunjeni su momentima koji inspirišu i podsećaju na važnost istrajnosti, ali i na to koliko je važno imati pored sebe ljude koji te vole i razumeju