Holesterol često nazivan i tihim ubicom za organizam predstavlja ozbiljan rizik ako se zanemari.U nastavku članka vam prenosimo stručno mišljenje endekrinologa.
Povišen holesterol predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, naročito ako se ne preduzmu koraci za njegovo snižavanje. Ako se zanemari, može dovesti do začepljenja krvnih sudova, a to često rezultira infarktom, koji u mnogim slučajevima ima fatalan ishod. Jedan od glavnih uzročnika ovakvih komplikacija je LDL holesterol, poznat i kao „loš“ holesterol. On učestvuje u razvoju ateroskleroze, bolesti kod koje dolazi do nakupljanja masti na zidovima arterija. Posledice mogu biti brojne i ozbiljne – od smanjenog protoka krvi, preko oštećenja organa, pa sve do iznenadnog srčanog zastoja.
- Prema rečima stručnjaka, holesterol nije u potpunosti spoljašnjeg porekla. Prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz Kliničkog centra Srbije, objašnjava da naš organizam sam proizvodi 70 do 80 procenata holesterola, dok se preostalih 30 procenata unosi hranom. Dakle, iako je važan za našu funkciju – jer ulazi u sastav ćelijskih membrana i učestvuje u sintezi hormona – unos iz ishrane je često daleko veći nego što je potrebno.
Naše dnevne potrebe za holesterolom iznose otprilike 200 mg, što je količina koja se već nalazi u samo jednom žumancetu. Međutim, zbog savremenog načina ishrane, ljudi često unose višestruko veće količine, što povećava rizik od povišenih vrednosti. Poseban problem je u tome što visok holesterol ne daje nikakve simptome – osoba se može osećati potpuno zdravo, a da ima ozbiljno povećane vrednosti u krvi.
Jedini način da saznamo da li imamo povišen LDL holesterol jeste da odemo u laboratoriju i uradimo analizu. Ova analiza je jednostavna, dostupna u svakom domu zdravlja, i od izuzetne je važnosti. Ono što dodatno otežava situaciju jeste činjenica da se i dalje često koriste zastarele referentne vrednosti na biohemijskim izveštajima. Prema savremenim istraživanjima, LDL holesterol ne bi smeo da prelazi vrednost 3 mmol/L, čak ni kod osoba koje nemaju druge faktore rizika. Sve iznad toga povećava mogućnost za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Mnogi pacijenti se oslanjaju na brojeve prikazane u laboratorijskim rezultatima, smatrajući da su „u granicama normale“, ne uzimajući u obzir sopstveni nivo rizika. Ipak, čak i kada holesterol deluje da je u redu, osoba može biti na pragu ozbiljnog srčanog događaja, pogotovo ako postoje skriveni faktori rizika. To su situacije kada se, nažalost, tek po prijemu u bolnicu ili nakon infarkta, otkriva da je holesterol bio povišen.
- Dodatnu složenost problemu daje činjenica da mnogi ljudi pate od naslednog, genetski uslovljenog holesterola, poznatog kao porodična hiperholesterolemija. Ovaj tip povišenog holesterola ne zavisi od načina ishrane niti fizičke aktivnosti, već od naslednog genetskog materijala koji se prenosi s roditelja na dete. Kada postoji mutacija određenog gena, osoba već od rođenja ima visok nivo LDL holesterola u krvi. U takvim slučajevima, dijeta može smanjiti holesterol samo za 10 do 20 procenata, što nije dovoljno da bi se postigla bezbedna granica.
Zato je rano otkrivanje ključno. Stručnjaci savetuju da muškarci već sa 35 godina, a žene od 45. godine života, redovno proveravaju nivo LDL holesterola, kako bi se na vreme uočila eventualna porodična predispozicija i preduzele odgovarajuće mere. Ova forma holesterola se taloži postepeno, godinama, i tiho stvara opasne naslage na krvnim sudovima, koje često ostaju neprimećene do trenutka kada je šteta već nastala.
Pored ovih saznanja, važno je i razbiti mit da stres utiče na genetski uzrokovan holesterol. U slučajevima porodične hiperholesterolemije, stres nije uzrok povećanja vrednosti. Iako stres može imati određeni uticaj na metabolizam kod zdravih osoba, kod osoba sa naslednim oblikom povišenog holesterola, on nema značajnu ulogu. Dakle, u tim slučajevima nije moguće „opravdati“ loše rezultate analizom stresa, već je neophodno sistematski pristupiti lečenju.
Zaključno, povišen holesterol ne sme se zanemariti – ni u slučajevima kada ne postoje simptomi, ni kada su analize „na granici“. Rano otkrivanje, pravilna interpretacija rezultata i uvođenje zdravih navika mogu sprečiti ozbiljne posledice, pa čak i spasiti život.