U današnjem članku prepričavamo priču o Elvisu Prisliju i njegovom venčanju koje se, uprkos svetskoj slavi, pretvorilo u događaj gotovo nalik tajnoj misiji. Umesto raskošnog glamura, hiljada gostiju i direktnog prenosa, sve se odigralo tiho, skriveno i pažljivo isplanirano.
- Tog 1. maja 1967. godine, dok je svet očekivao venčanje veka, kralj rokenrola odlučio je da izgovori sudbonosno „da“ u intimnoj atmosferi, daleko od očiju javnosti. Ono što se činilo kao spontana odluka zapravo je bilo hladno proračunata strategija njegovog menadžera, čoveka poznatog kao pukovnik Tom Parker, koji je znao da bi medijska histerija od ceremonije mogla napraviti haos.
Njihova ljubavna priča trajala je sedam godina. Upoznali su se kada je Prisila imala tek četrnaest, a Elvis dvadeset četiri godine, dok je služio vojni rok u Nemačkoj. Od tada su gradili vezu punu uspona i padova, sve dok nisu rešili da se venčaju. Ipak, zašto tajnost, zašto žurba Odgovor je bio jednostavan – Parkerova opsesija kontrolom. On je sve osmislio do detalja kako bi izbegao skandal i nepredviđene situacije. Zato je u noći pred venčanje organizovan let iz Palm Springsa za Las Vegas u tri ujutro, privatnim avionom Frenka Sinatre. U četiri sata ujutru dobili su dozvolu za venčanje u posebno otvorenoj sudnici, a u sedam i nešto već su stajali u hotelu Aladin, spremni da započnu novi život.
Ceremonija je trajala svega osam minuta. Nije bilo fanfara, nije bilo blještavila, samo šačica najbližih ljudi. Zamisli svadbu najveće svetske zvezde sa jedva četrnaest prisutnih. Prisila je nosila venčanicu kupljenu pod lažnim imenom u robnoj kući Vestvud. Nije želela da ode kod slavnog dizajnera jer bi vest odmah procurela u štampu. Zato se maskirala perikom i naočarima, izabrala jednostavnu belu organzu sa dugim čipkanim rukavima i sama osmislila frizuru. Na glavi je nosila veo visok tri metra, ukrašen cirkonima, dok je Elvis obukao elegantan smoking sašiven posebno za tu priliku.
- Najšokantniji deo bila je lista gostiju. Na venčanju gotovo da nije bilo nikoga osim Prisilinih roditelja, sestre koja je bila deveruša i dvojice Elvisovih bliskih prijatelja iz memfiske mafije. Većina rodbine i prijatelja nije bila pozvana, što je izazvalo veliko razočaranje i ostavilo gorčinu koja se osećala godinama kasnije. Parker je odlučio da je tajnost važnija od tradicije, a Elvis se složio jer je želeo da izbegne haos. Čak je insistirao na jednoj važnoj promeni u zavetima – reč „poslušati“ je izbačena jer je želeo da njihova zajednica bude što modernija.
Nakon kratke konferencije za novinare usledio je svadbeni doručak. Tu je intima nestala, a pojavilo se raskošno slavlje sa oko sto zvanica. Meni je bio impresivan: pečeno prase, ostrige Rokfeler, jastog, pržena piletina na južnjački način i šampanjac koji je tekao u potocima. Centralni deo stola krasila je torta sa šest spratova, visoka gotovo metar, ukrašena i punjena marmeladom od kajsija i bavarskim kremom. Cena torte bila je tada vrtoglavih 3.200 dolara, što bi danas vredelo čitavo malo bogatstvo. Mladenci su prvi ples odigrali uz čuvenu pesmu Love Me Tender, stvarajući trenutak koji se zauvek urezivao u sećanja prisutnih.
Posle venčanja otputovali su u Palm Springs, u kuću koja je kasnije prozvana Elvisovo skrovište za medeni mesec. Ipak, ni tu nisu dugo uživali u privatnosti. Ubrzo su organizovali i drugo slavlje u Grejslendu kako bi ugostili one koji nisu mogli biti prisutni u Las Vegasu. Tačno devet meseci kasnije rodila se njihova ćerka Lisa Mari Presli, što je podgrejalo glasine da je venčanje bilo ubrzano zbog trudnoće. Ipak, nikada nije potvrđeno da je to bio glavni razlog.
Venčanje Elvisa i Prisile nije ličilo na bajku iz snova. Umesto toga, bilo je to pažljivo režirano dešavanje u kojem je romantika često ustupala mesto interesima i poslovnim strategijama. Čitav događaj bio je ogledalo sveta u kojem je Elvis živeo – sveta glamura, ali i neprekidne kontrole. U tom svetu svaka odluka bila je proračunata, a svaki detalj podređen slici koju je trebalo sačuvati. Dan kada su se zakleli na večnu ljubav ostao je upamćen ne po raskoši, već po jedinstvenoj kombinaciji intime i javne pažnje, po venčanici sa police i ceremoniji koja je trajala kraće nego prosečna pesma na radiju