Nakon razvoda, život Duška Tošića ušao je u potpuno novu fazu. Iako je razvodi od Jelene Karleuše bio pod budnim okom javnosti i mnogi su očekivali drame i skandale, Duško je iznenadio sve odabrao je da ne reaguje na provokacije.
Kažu da čovek često ne zna koliko je zaista jak dok ga život ne slomi, a on mora da se sabere i sastavi sam, deo po deo. Duško Tošić to zna bolje nego mnogi. Rođen u malom selu kraj Zrenjanina, daleko od reflektora i glamura, nije imao luksuz o kojem druga deca sanjaju. Njegovo detinjstvo nije bilo bajkovito – obeležila ga je borba za osnovno: toplu vodu, siguran obrok, mirnu noć bez briga. Ali taj dečak iz siromaštva izrastao je u čoveka koji danas živi svoj san, ne zahvaljujući sreći, već upornosti, tišini i neumornom radu.
Nekada fudbalski as koji je osvajao terene širom sveta, danas je biznismen s vizijom. Dok mnogi bivši sportisti po završetku karijere zalutaju, izgube smisao ili upadnu u zamke nostalgije, Tošić je pronašao svoj novi teren – u svetu građevinarstva i preduzetništva. Na crnogorskoj obali gradi luksuzne apartmane, ali ne kao pasivni investitor koji samo potpisuje ugovore i prati izveštaje. On je na gradilištu svaki dan, sa radnicima, u radnim čizmama, kacigom na glavi i nacrtima u rukama. Oni koji ga poznaju često kažu: „Ni jedna cigla ne bude postavljena bez njegovog znanja.“
- Šta njegov projekat čini drugačijim od drugih? To nije samo u pitanju luksuz. Radi se o vrhunskoj lokaciji tik uz more, sa pogledom koji oduzima dah. O spoju prirode i elegancije, bez trunke kiča, ali sa stilom koji govori o iskustvu čoveka koji je obišao svet i zna šta gosti žele. Tu su i saradnici u koje ima poverenja, ljudi koje naziva prijateljima, a ne običnim poznanicima. Najvažnije, tu je njegova potpuna posvećenost, od temelja do fasade – ništa ne prepušta slučaju.
Dok bi većina na njegovom mestu leto provela na ležaljci, uživajući u koktelima i odmoru, Tošić bira tišinu i prašinu gradilišta. On ne gradi zbog novca ili pažnje medija, već zbog vizije i stabilnosti koju želi da ostavi svojim ćerkama. Bliskim ljudima zna reći: „Kad ti je nešto važno, ne puštaš to iz ruku.“
Iako danas vozi luksuzne automobile, putuje sa ćerkama po svetu i ulaže u nekretnine, nije zaboravio gladne noći iz detinjstva, ni majčine brige oko hleba. To je razlog zašto ne rasipa novac na prolazne stvari. Ne kupuje da bi impresionirao druge, ne gradi zbog kamera i novinskih naslova. On živi skromno za nekoga ko ima sve – ali mirno.
- Nakon razvoda od Jelene Karleuše, sa kojom ima dve ćerke, mnogi su očekivali skandale, javne ispade i medijske ratove. Umesto toga, Duško je izabrao tišinu. Posvetio se deci i pokazuje im svet, učeći ih svojim primerom šta znači poštenje i rad. Jer zna da deca ne slušaju šta im govorite – ona gledaju šta radite.
Za mnoge sportiste kraj karijere znači krizu identiteta. Neki ostanu zaglavljeni u prošlosti, drugi se izgube tražeći novi smisao. Ali Duško nije čekao da ga život pita „Šta sad?“ On je to pitanje postavio sebi još dok je nosio dres i unapred pronašao odgovor. Danas više ne igra protiv protivnika na terenu, nego za cilj koji je postavio sebi i svojoj porodici. I pobedjuje – jer igra tiho, pametno i pošteno.
U vremenu kada se uspeh meri lajkovima, pratiocima i brojem pregleda, Tošić uspeh meri mirnim snom, čvrstim temeljima i osmehom svojih ćerki. Slava ga ne zanima – već ju je imao. Potvrda mu ne treba – zna ko je i gde ide. Ne obećava kule i gradove, on ih zaista gradi, blok po blok, tiho i sa srcem.
U njemu više nema sportiste koji juri za loptom. Sada stoji otac, graditelj i čovek sa vizijom. Kada pogleda iza sebe, vidi put koji nije bio lak, ali je bio iskren. I zato je danas ono što jeste – pobednik bez trofeja, ali sa životom koji je izgradio svojim rukama kao najvećom nagradom.
Kao što je rekao jedan njegov blizak prijatelj: „Duško više ne trči za loptom. Trči za stabilnošću. I to ga čini najvećim pobednikom od svih.“