Prema mišljenju poznatog srpskog profesora Dejana Čubrila, postoji jedan tip hrane koji se može smatrati najzdravijim na svetu. U nastavku članka ćemo otkriti koje namirnice on smatra najzdravijim izborom i na šta treba obratiti pažnju kada je reč o zdravom početku dana.
On ističe da je ta hrana poznata još iz vremena njegove bake, što može delovati iznenađujuće za mnoge, ali upravo te tradicionalne namirnice on smatra ključem za održavanje dobrog zdravlja i prevenciju bolesti. Profesor, koji je specijalista medicine sporta i fiziologije, objasnio je koje su to namirnice koje treba jesti i koje treba izbegavati kako bismo očuvali svoje zdravlje.
- Dr Čubrilo često naglašava značaj orašastih plodova, posebno badema. On svoje obroke započinje jednostavnim ritualom – uzima jednu šaku badema, ne preteruje s količinom. Osim badema, voli i da pojede crnu čokoladu u umerenoj meri, samo jedan red, ili neku suvu smokvu. Ovim jednostavnim početkom dana on kontroliše unos šećera, sprečavajući nagle skokove insulina, što je ključno za održavanje stabilnog nivoa energije i prevenciju metaboličkih problema. Nakon toga može da pojede i laganu čorbu, koja je za njega dobar izbor.
Profesor posebno ističe da su za njega najbolja hrana kaše, žitarice, mahunarke i orašasti plodovi. On smatra da bi trebalo izbegavati preteranu konzumaciju mesa, sireva i jaja, koje često nazivaju proteinima. Prema njegovom mišljenju, preterani unos proteina može biti štetan i “proteinska priča je katastrofalna.” Za razliku od toga, mahunarke su izuzetno korisne jer se lako vare, ne podižu naglo nivo šećera u krvi i bogate su važnim nutrijentima.
Profesor se priseća kako je njegova baka pažljivo birala mahunarke, birajući samo one koje su bile kvalitetne, a pre kuvanja ih je stavljala u vodu da omekšaju. Ovaj tradicionalni način pripreme hrane možda zvuči jednostavno, ali je izuzetno efikasan za očuvanje hranljivih vrednosti i zdravlja. Takođe, profesor preporučuje upotrebu morske soli bogate mineralima, koja doprinosi dodatnom unosu važnih elemenata potrebnih za pravilno funkcionisanje organizma.
Jedan od aspekata o kojima dr Čubrilo vrlo kritično govori su popularni sokovi, posebno sok od pomorandže, koji se često preporučuju kao zdrav izbor, naročito za decu. On upozorava da, iako na prvi pogled deluju zdravo, ovi sokovi sadrže veliku količinu šećera, naročito glukoze, koja može negativno uticati na organizam. Redovna konzumacija takvih sokova može stvoriti “slepu podlogu” za ulazak u različite bolesti. Profesor smatra da priče o detoksikaciji na bazi sokova predstavljaju komercijalnu iluziju, a ne stvarnu zdravstvenu korist, te upozorava na oprez prilikom konzumacije ovakvih napitaka.
Kada je reč o početku dana, dr Čubrilo savetuje da doručak ne sme da sadrži šećer u bilo kojem obliku, bilo da je reč o “zdravom” ili “nezdravom” šećeru. On ističe da je svaki šećer u suštini štetan jer podstiče nagle skokove glukoze u krvi, što predstavlja ulaz u proces bolesti i može doprineti razvoju dijabetesa i drugih poremećaja. Čak i namirnice koje se smatraju zdravim, poput ovsenih pahuljica ili kinoe, sadrže šećere koji mogu negativno uticati na zdravlje ako se konzumiraju u prekomernim količinama. Profesor podseća da je važno pratiti kako se nivo šećera u krvi menja nakon konzumacije hrane, jer svaki skok predstavlja dodatni stres za organizam.
Sve ovo ukazuje na važnost povratka tradicionalnoj, jednostavnoj i prirodnoj ishrani koja je bogata prirodnim, neprerađenim namirnicama poput mahunarki, žitarica i orašastih plodova. Ovakav način ishrane pomaže u očuvanju stabilnosti šećera u krvi, jača imuni sistem i štiti od hroničnih bolesti. Naglašava se da je važno biti pažljiv prema onome što unosimo u telo, izbegavati prekomerne količine mesa, prerađenih proizvoda i industrijskih sokova, te se oslanjati na proverene metode pripreme hrane koje su se prenosile generacijama.
Na kraju, filozofija dr Čubrila može se sažeti u potrebi da se hranimo svesno i umereno, birajući prirodne i nutritivno bogate namirnice koje ne izazivaju velike oscilacije u nivou šećera u krvi. Takav pristup ne samo da doprinosi boljem fizičkom zdravlju, već i kvalitetnijem životu uopšte.