Sara Majer dospela je u centar pažnje još kao novorođenče, davne 2001. godine, kada je pronađena napuštena u jednoj garaži u mestu Sari u Velikoj Britaniji. Umotana u roze peškir, ostavljena sama, izazvala je duboku emotivnu reakciju kod javnosti i medija.
Ovaj slučaj postao je jedan od najemotivnijih trenutaka u istoriji britanskih medija, a beba je ubrzo dobila nadimak „beba u roze“. Policija i mediji su udruženim snagama pokušali da dođu do informacija o njenim roditeljima, pokrenuvši apel za pomoć celokupnoj javnosti.
- Tog perioda, jedna popularna televizijska emisija uključila se u potragu. Voditelji su predstavili bebu u studiju i apelovali na gledaoce da, ukoliko prepoznaju bilo šta što bi moglo pomoći u pronalasku roditelja, odmah reaguju. Sara je tada poverena hraniteljskoj porodici, koja joj je pružila neophodnu sigurnost, ljubav i brigu. Ta porodica postala je njena trajna podrška i kasnije ju je usvojila, dajući joj priliku za normalno i srećno detinjstvo.
Dvadeset tri godine kasnije, Sara se vratila pred kamere iste emisije – ovaj put kao mlada žena koja je želela da podeli ličnu stranu svoje priče. Došla je da otkrije kako je uspela da pronađe biološke roditelje i da zatvori jedno važno poglavlje svog života. Govorila je iskreno i dirljivo o svom detinjstvu, ističući koliko su joj usvojitelji i hranitelji pomogli da odraste sa saznanjem o svom poreklu, bez straha i tajni.
Imala je pristup svim informacijama iz tog perioda – novinskim člancima, video zapisima i svedočenjima. Zahvaljujući tome, nikada se nije osećala izgubljeno, već je znala da je deo jedne posebne priče. Istakla je da joj nikada nije nedostajalo ljubavi i da je ponosna na osobu u koju je izrasla. Iako su okolnosti njenog dolaska na svet bile teške, ona ih nije doživljavala kao prepreku, već kao deo svog identiteta.
U toku razgovora, Sara je rekla kako je ponovo proživljavati taj period bilo emotivno, ali i oslobađajuće. Odluka da pronađe svoje biološke roditelje nije bila motivisana potrebom za odgovorima, već željom da im pokaže da je njen život dobio srećan epilog. Verovala je da su se i oni pitali šta se s njom dogodilo. Njena misija bila je da im donese mir, kao što je i ona sama uspela da pronađe svoj unutrašnji mir.
Posebnu zahvalnost izrazila je prema Vendi, policajki koja je bila među prvima uključena u njen slučaj. Sara je s toplinom govorila o ulozi koju je Vendi imala u njenom životu, rekavši da je upravo ona bila prva karika u lancu ljudi koji su joj kasnije postali porodica. Uz osećaj zahvalnosti, podelila je i sadržaj pisma koje joj je biološka majka napisala – iskreno pismo puno emocija, u kojem je izrazila zahvalnost svima koji su o Sari brinuli.
- Jedan od najupečatljivijih trenutaka emisije bio je kada se Sarin biološki otac uključio uživo. Njegove reči bile su tople i iskrene – objasnio je da nije znao za postojanje ćerke, jer je majka donela odluku da je ostavi bez njegovog znanja. Naglasio je da je uvek za nju otvorena vrata svog doma i da joj želi pružiti mesto koje je oduvek trebalo da bude njeno.
Sara je s velikom radošću pričala o tome kako je njihov odnos počeo da se razvija i koliko su se brzo prepoznali jedno u drugom. Otkrila je i da je njegova majka, njena biološka baka, u to vreme radila u bolnici u koju je Sara prvobitno odvedena – što je dodalo još jedan emotivan sloj priči. Njihovo ponovno povezivanje proteklo je u znaku razumevanja i topline.
Što se tiče odnosa sa biološkom majkom, Sara je pokazala zrelost i empatiju. Rekla je da je otvorena za komunikaciju i mogućnost izgradnje odnosa, ali i da razume da ljudi različito obrađuju teške životne situacije. Dok je ona imala više od dve decenije da obradi svoju priču, njena majka je tek nedavno suočena sa svime. Sara veruje da život nije jednostavan, ali smatra da je važno pružiti drugima šansu za procesuiranje i oprost.
Na kraju emisije, pojavila se i Arijel Brus, stručnjakinja za DNK genealogiju, koja je objasnila kako je kombinacijom nauke, arhivskih podataka i detektivskog rada došlo do pronalaska biološke porodice. Ona je istakla da ovakvi slučajevi nisu završetak, već početak jednog novog, doživotnog procesa povezivanja.