Ova priča izazvala je velike reakcije na internetu.Miljana je odlučila podijeliti javno iskustvo koje je doživila na svadbi svoga brata koje ju je šokiralo.
Priča jedne žene iz Loznice izazvala je snažne reakcije širom interneta zbog svojih emotivnih i kulturoloških slojeva. Miljana, koja ima 37 godina, odlučila je da javno podeli svoje iskustvo sa svadbe rođenog brata, događaja koji ju je, kako sama kaže, ostavio u šoku i pokrenuo brojna pitanja o različitostima, običajima i porodičnim očekivanjima.
- Ona navodi da se njen brat još tokom studija zaljubio u devojku iz Novog Pazara, a kako su dugo studirali, tek su nedavno odlučili da stanu na “ludi kamen”. Iako ističe da nema nikakvih predrasuda prema ljudima druge veroispovesti ili nacionalnosti, Miljana napominje da njihova porodica dolazi iz patrijarhalne sredine, gde se određene vrednosti prenose generacijama. Iz tog ugla, svadba njenog brata bila je veliko iznenađenje.
Venčanje je organizovano u Beogradu, što je odmah odstupanje od porodičnih očekivanja, jer je porodica iz Loznice. Ipak, odlučili su da prisustvuju svečanosti i u Novom Pazaru, koju su organizovali mladini roditelji, koji žive u inostranstvu i imaju, kako Miljana kaže, “mogućnosti da sve prirede na visokom nivou”.
Sve je delovalo u redu – ambijent lep, porodica mlade gostoljubiva, atmosfera prijatna. Međutim, ono što je za Miljanu i druge članove njene porodice bilo potpuno neočekivano, dogodilo se kada su pokušali da naruče piće – nigde alkohola. Ni piva, ni vina, ni domaće rakije, ništa. Ta odluka domaćina ju je zatekla i, kako kaže, bila je potpuno zbunjena.
Ističe da nisu imali nameru da se napiju, ali su očekivali bar neku mogućnost da nazdrave. Prema njenim rečima, iako su znali da je mlada muslimanske veroispovesti, nisu očekivali takvu striktnost. Dodatno ju je iznenadilo to što mladini roditelji žive u Evropi, gde su običaji ipak nešto fleksibilniji, te se zapitala zašto se u ovom slučaju insistiralo na potpunom odsustvu alkohola, čak i kada je mladoženja iz druge sredine.
- Ona naglašava da niko iz njihove porodice nije pravio scenu, niti su želeli da naruše svečanost. Ispočetka su svi ćutali, pa čak i njen brat, koji je odlučio da ne komentariše ništa. Takva tišina i povlačenje izazvali su dodatno nezadovoljstvo kod nje, jer se, kako kaže, očekivalo bar malo kompromisa – ako se već pravi moderna svadba, bez crkvenog venčanja i tradicionalnih običaja, onda se mogla uvažiti i neka simbolična čašica, makar za zdravicu.
Ova situacija za Miljanu nije samo pitanje pića, već mnogo više od toga – doživela ju je kao odsustvo poštovanja prema njihovoj porodici i vrednostima koje neguju. Iako ponavlja da nema ništa protiv različitosti, i dalje ne može da razume zašto kompromis nije bio moguća opcija, naročito s obzirom na to da je i njihov deo porodice davao svoj doprinos u organizaciji venčanja u Beogradu.
Zanimljivo je da Miljana ni u jednom trenutku ne izražava direktnu mržnju ili netrpeljivost, ali je očigledna njena povređenost i osećaj isključenosti iz važnog događaja. Takođe, između redova se oseća i tuga zbog udaljavanja od brata, koji sada, kako ona vidi, sledi drugačije vrednosti i više ne deli sve sa porodicom kao ranije.
U njenoj ispovesti odražava se duboka kontradikcija između tradicije i savremenosti, između otvorenosti i očekivanja, između ličnih granica i potrebe za pripadanjem. Mnogi su njenu priču protumačili kao poziv na razumevanje, dok su drugi smatrali da je preterano očekivati da svi uvažavaju tuđe navike, a zanemare sopstvene.
U svakom slučaju, Miljanina priča ostavlja snažan utisak jer osvetljava jedan stvaran i složen problem – kako se porodične vrednosti, kulturne razlike i lična očekivanja mogu sudariti i ostaviti duboke emotivne posledice. Bez obzira na stavove, jasno je da je iza njene priče stajalo mnogo nakupljenih emocija, neizrečenih reči i pitanja na koje još uvek nije dobila odgovore.