U današnjem članku govorimo o životnoj priči Nikole Vranića, nekadašnjeg baletana čiji je život naglo skrenuo sa staze uspeha u neizvesnost i siromaštvo.
- Iako su mediji pre dve godine pažnju posvetili njegovom privatnom životu, razlog nije bio sportski ili umetnički uspeh, već njegova teška sudbina beskućnika. Nikola, poznat po svom elegantnom stilu — uvek u saku i kravati — sada živi bez stalnog krova nad glavom, često prenoćavajući u hodniku zgrade gde je nekada imao stan. Uprkos životnim nedaćama, njegov specifični stil odavanja elegancije ostaje upečatljiv, što još više naglašava kontrast između nekadašnjeg ugleda i sadašnjeg položaja.
Nikola je rođen u porodici akademskih građana, sa roditeljima koji su mu pružili sve što je moglo da se poželi. Imao je bezbrižno detinjstvo u velikom stanu na Novom Beogradu, ali kako su roditelji odlučili da prodaju taj stan i kupe dva manja, jedan od njih su dali njemu da bi se osamostali. Novac koji je tada dobio — oko 15.000 evra — Nikola je brzo potrošio, a kroz narednih godinu i po dana ukupno je potrošio oko 50.000 evra. Njegova odluka da iznajmi luksuzan, ali prazan stan u Beogradu i kupi skupu opremu brzo ga je dovela u finansijske probleme.
Njegov životni put pokazuje koliko je lako izgubiti se čak i sa velikim mogućnostima. Nikola je trošio novac bez mere, često sa devojkom koja je takođe dolazila iz imućne porodice. Trošili su pare koje nisu imali, novac roditelja, živeći u raskoši i putujući bez ograničenja. Seća se da je sa jednom kesom dolazio u Budvu i kupovao sve što mu treba, a istovremeno je još radio kao baletan. Ipak, posao ga nije spasavao od nemara prema finansijama. Umesto da štedi ili ulaže, on je odlazio u druge potrošačke vode. Na primer, umesto da kupi stan u Borči sa preostalim novcem od oko 12.000 evra, odlučio je da te pare takođe potroši.
Nikola iskreno priznaje da je počeo da pije, da se udaljio od posla i zapao u alkoholizam. Njegova tragedija dodatno je produbljena smrću oca, posle koje je ostao bez ikakvog prihoda i bez doma. Uprkos teškoj situaciji, priča jednu anegdotu koja mu danas deluje smešno, a tada je bila gorka. Jedan prolaznik mu je prišao na ulici dok je plakao i, ne verujući da je beskućnik, pomislio je da Nikola izvodI neki performans. Ta situacija pokazuje koliko je teško poverovati da čovek obučen u sako može biti bez doma.
- Nikolin stil i ponašanje nekada su bili simbol uspeha i života na visokoj nozi. Majka mu je bila profesorka francuskog, otac geofizičar, a u njihovoj kući slušala se opera. Putovao je po Evropi, letovao u Italiji, zimovao u Švajcarskoj, uživao u finim restoranima i kvalitetnim pićima. Prisjeća se kako su se nekada s prijateljima vozili u Crnu Goru samo da bi pojeli banana frape, a zatim odmarali na Durmitoru. Sve to sada deluje kao uspomena iz potpuno drugog života.
Danas Nikola često nije siguran kada će sledeći put pojesti. Bilo je perioda kada nije jeo i po tri ili četiri dana. Odlazio je u pekare da pita da li imaju pecivo od juče ili u restorane tražio ostatke hrane. Iako je situacija teška, priznaje da postoje dobri ljudi koji mu pomažu.
Na pitanje zašto nikada nije pokušao da se zaposli ili nađe makar neki mali smeštaj, Nikola odgovara da je dugo smatrao da je to ispod njegove časti. Takođe, znao je da bi brzo potrošio svaki novac jer jednostavno nije znao da raspolaže finansijama. Posle toliko godina provedenih na ulici, kaže da se čovek menja i da bi sada sve promenio da može.
Njegova poruka svima je da treba mnogo razmišljati o životu i shvatiti da život nije lagan. Koristi slikovitu metaforu da život nije samo latice ruža, već i trnje koje može jako da bode. Nikola savetuje da ljudi treba da čitaju, da idu u pozorišta i da imaju osobu pored sebe koja ih razume, jer samoća može ubiti. On veruje da je usamljenost glavni razlog propadanja čoveka, jer tada dolaze crne misli i često i zloća.
Nikola Vranić ostaje tragičan primer kako se život iz snova može pretvoriti u noćnu moru ako čovek ne uspe da pronađe pravu meru i podršku. Njegova priča osvetljava važnost zajednice, razumevanja i brige o mentalnom zdravlju, kao i potrebu za racionalnim upravljanjem životnim resursima. Iako je nekada bio u svetu luksuza i umetnosti, sada njegov život simbolizuje pad koji može zadesiti svakoga, ali i mogućnost novog početka kroz promenu i samospoznaju.