U današnjem članku donosimo vam priču o izuzetnoj ženi koja se suočila sa ogromnim izazovima, donela hrabre odluke i pokazala kako ljubav prema detetu može biti pokretačka snaga u najtežim trenucima života.
Su, žena koja je sa 57 godina odlučila da postane majka putem vantelesne oplodnje, predstavlja živi dokaz da majčinstvo nema stroge granice – ali da ipak nosi brojne rizike.Su je tada bila u braku sa Nikom Majerom, koji je bio 11 godina mlađi od nje i koji nikada ranije nije imao decu. Zajedno su krenuli putem ispunjenja zajedničkog sna – postati roditelji. Nakon brojnih pokušaja, dočekali su svoju ćerkicu Freju, ali ta radost nije dugo trajala u zajedničkom obliku. Samo 14 meseci kasnije, njihov brak se završio razvodom, a Su je ostala sama sa malom bebom.
- Bez obzira na sve, Su nije oklevala – odmah je otišla u penziju kako bi se u potpunosti posvetila majčinstvu. Međutim, sudbina je imala druge planove. Kada je Freja imala samo tri meseca, Su je morala na operaciju kolena, a ubrzo zatim i na hitnu intervenciju zbog pucanja čira na želucu. Komplikacije nakon te operacije dovele su je do same ivice života
U tim teškim momentima, Su je mislila samo na jedno: “Moram da ostanem živa zbog Freje.” Taj strah da bi dete moglo da ostane bez majke pre nego što je naučilo da hoda, govorilo je mnogo o snazi njene majčinske ljubavi. Priznaje da, dok se borila za trudnoću, nikada nije razmišljala o mogućnosti da bi se mogla razboleti do te mere.
U jednom trenutku, osvrćući se na svoje iskustvo, rekla je nešto što otvara mnogo etičkih i društvenih pitanja: “Postoje godine u kojima rađanje deteta može biti sebično.” Njeno mišljenje je da bi gornja granica za majčinstvo mogla biti 50 godina, jer tada žena još uvek ima realne šanse da detetu pruži stabilno odrastanje i da ga isprati kroz detinjstvo. I sama je priznala da, iako je imala ogromnu želju za detetom, danas razume koliko je važno razmišljati o detetovoj budućnosti, a ne samo o svojoj želji za roditeljstvom.
Iako je bila svesna mogućnosti da ne doživi da vidi ćerku kako staje na noge, Su je preduzela konkretne korake kako bi Freja bila zbrinuta ako se nešto dogodi. Uštedela je novac za njeno obrazovanje i pronašla ljude koji bi se brinuli o njoj u slučaju njene smrti. “Iskreno se nadam da ću imati bar 25 godina sa svojim detetom. Nikad neću prežaliti što nisam ranije postala majka,” rekla je iskreno.
Suin život pre rođenja Freje bio je sve samo ne jednostavan. Bila je u braku sa muškarcem koji ju je varao, pa se, nakon razvoda, vratila roditeljima kako bi brinula o ocu sa karcinomom i majci sa osteoporozom. Te godine posvetila je brizi o drugima, a tek nakon što su roditelji preminuli, shvatila je da je ostala potpuno sama – bez partnera, bez dece, bez porodice.
- Sudbina joj je ipak dala novu priliku kada je upoznala Nika, koji je delio njenu želju za roditeljstvom. Nakon godina pokušavanja prirodnim putem, odlučili su se za vantelesnu oplodnju. Rođenje Freje bio je vrhunac njihove veze, ali i početak kraja – jer je Su sve svoje emocije, vreme i energiju usmerila samo na dete, dok se Nik postepeno povlačio, osećajući se zapostavljeno.
Uprkos razvodu, njih dvoje su ostali u dobrim odnosima, i Su nikada nije imala lošu reč za bivšeg muža. Danas, nakon gotovo dve decenije, Freja je odrasla i samostalna mlada devojka od 17 godina, a Su je, uprkos svim prognozama, još uvek uz nju – živa, zdrava i ponosna majka.
Ova životna priča postavlja brojna pitanja – o granicama majčinstva, snazi volje, o tome šta zaista znači biti roditelj i koliko smo spremni da se žrtvujemo zbog drugog bića. Suin izbor nije bio lak, ali on svedoči o jednom – majčinstvo nije uvek pitanje biološkog sata, već srca i hrabrosti.