Vitamin D je jedan od važnih vitamina za naše zdravlje, vitamin D je zapravo hormon koji ima ključnu ulogu u regulaciji brojnih vitalnih procesa u telu, uključujući zdravlje kostiju, imuni sistem, raspoloženje i čak prevenciju ozbiljnih bolesti.
Da bi se našem telu obezbedila adekvatna i neophodna doza vitamina D, važno je razumeti da ni prirodni izvori hrane, niti prerađeni proizvodi, ne mogu u potpunosti zadovoljiti potrebe organizma za ovom esencijalnom supstancom. Naime, iako se vitamin D tradicionalno klasifikuje kao vitamin, on zapravo predstavlja specifičnu vrstu steroidnog hormona, koji naše telo ne može direktno da unese hranom u dovoljnim količinama. Umesto toga, on se sintetiše unutar našeg organizma kroz složenu biokemijsku reakciju koja se pokreće izlaganjem kože ultraljubičastim (UV) zracima iz sunčeve svetlosti.
Ova jedinstvena sposobnost ljudskog tela da sam proizvodi vitamin D pod uticajem sunčevih zraka predstavlja ključni element za održavanje brojnih vitalnih funkcija i očuvanje zdravlja na najvišem nivou. Međutim, u savremenom dobu, zbog ubrzanog tempa života, urbanizacije, rada u zatvorenom prostoru i prevelikog korišćenja zaštitnih krema za sunčanje koje blokiraju UV zrake, sve je veći broj ljudi koji pate od njegovog nedostatka, što ima ozbiljne posledice po njihovo opšte zdravstveno stanje.
Ko su svi ugroženi zbog nedostatka vitamina D?
Još krajem 20. veka malo ko je obraćao pažnju na mogućnost da organizam može patiti od manjka vitamina D, smatrajući da je njegova količina u telu uglavnom zadovoljavajuća. Međutim, napredak u medicinskoj tehnologiji, naročito u metodama preciznog merenja nivoa ovog vitamina u krvi, otkrio je da se radi o ozbiljnom i globalno rasprostranjenom problemu koji svakodnevno dobija na značaju. Prema rečima istaknutog istraživača ovog problema, doktora Majkla Holika, procene američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti pokazuju da više od 30% ukupnog stanovništva pati od nedostatka vitamina D. Ove brojke su čak i verovatno potcenjene, jer su kao granice uzeti minimalni nivoi koji ne garantuju optimalno zdravlje i funkcionalnost organizma.
Dalja istraživanja pokazala su da gotovo polovina dece mlađe od pet godina ima nizak nivo vitamina D, dok je kod dece uzrasta od 6 do 11 godina ovaj procenat još alarmantniji – čak oko 70% ima manjak ili veoma nizak nivo ovog važnog hormona.
Stručnjaci koji proučavaju ovu pojavu upozoravaju da gotovo polovina svetske populacije može biti ugrožena zbog nedostatka vitamina D. Posebno su pod povećanim rizikom osobe tamnije kože, koje potiču iz afričkih, indijskih, bliskoistočnih i drugih regiona sa višom pigmentacijom kože. To je zbog toga što tamna koža ima znatno veći sadržaj melanina, koji štiti od UV zračenja, ali istovremeno smanjuje kapacitet kože da sintetizuje vitamin D – tamnoputim osobama je potrebno čak deset puta više izlaganja suncu da bi proizvele istu količinu ovog vitamina kao svetlije kože.
- Takođe, osobe koje provode većinu vremena u zatvorenim prostorijama, kao i one koje intenzivno koriste kreme za sunčanje sa visokim faktorom zaštite, nalaze se u visokom riziku jer ove kreme efikasno blokiraju UVB zrake neophodne za sintezu vitamina D u koži.
Starije osobe su dodatno ugrožene ne samo zato što manje izlaze na sunce, već i zato što se prirodna sposobnost kože da proizvodi vitamin D značajno smanjuje sa godinama. Nakon sedamdesete godine života, kapacitet kože da sintetiše ovaj vitamin može biti smanjen i do 30% u poređenju sa mlađim osobama, što doprinosi češćem pojavljivanju
Sedam najčešćih znakova i simptoma nedostatka vitamina D
Iako jedini definitivni i pouzdani način da se utvrdi nivo vitamina D u organizmu jeste laboratorijska analiza krvi, postoje određeni simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju, jer mogu ukazivati na njegov manjak:
Tamna koža
Tamna pigmentacija kože smanjuje efikasnost sinteze vitamina D. Tamnopute osobe imaju znatno veću verovatnoću da pate od nedostatka ovog vitamina jer im je potrebno mnogo duže izlaganje UV svetlu da bi proizvele istu količinu vitamina kao osobe svetlije kože.
Promene raspoloženja i depresija
Vitamin D utiče na proizvodnju serotonina, neurotransmitera poznatog kao „hormon sreće“ ili „hormon dobrog raspoloženja“. Studije pokazuju da manjak vitamina D može dovesti do češće pojave depresivnih stanja i promena raspoloženja, posebno tokom zimskih meseci kada je izloženost suncu smanjena.
Starost preko 50 godina
Kod starijih osoba dolazi do smanjenja efikasnosti kože u proizvodnji vitamina D, kao i smanjenja funkcije bubrega u konverziji vitamina u njegovu aktivnu formu. Takođe, stariji ljudi često provode manje vremena napolju, što dodatno povećava rizik od deficita.
Povećana telesna masa (gojaznost ili velika mišićna masa)
Vitamin D je rastvorljiv u mastima i skladišti se u masnim tkivima, zbog čega osobe sa viškom telesne masti imaju povećanu potrebu za ovim vitaminom, jer se on „zarobljava“ u masnim ćelijama i manje dostupan za upotrebu u organizmu. Isto važi i za osobe sa značajno povećanom mišićnom masom.
Bolovi u kostima i zglobovima
Nedostatak vitamina D može uzrokovati osteomalaciju (omekšavanje kostiju), što se manifestuje kao probadajući bol u kostima i zglobovima. Ovo stanje često se pogrešno dijagnostikuje kao fibromijalgija ili hronični umor, dok je u stvarnosti uzrok upravo manjak vitamina D.
Pojačano znojenje na koži glave
Jedan od specifičnih simptoma nedostatka vitamina D kod novorođenčadi i male dece je pojačano znojenje na koži glave, što je znak neuromuskularne hiperaktivnosti.
Problemi sa crevima i varenjem
Osobe koje pate od bolesti gastrointestinalnog trakta, kao što su celijakija (netolerancija na gluten), inflamatorne bolesti creva ili Kronova bolest, često imaju smanjenu sposobnost apsorpcije vitamina D, jer se ovaj vitamin rastvara u mastima, a kod ovih bolesti varenje i apsorpcija masti je narušena.
Koje bolesti vitamin D može pomoći da se spreče?
Vitamin D je izuzetno važan za zdravlje i dobro funkcionisanje organizma, jer pomaže u prevenciji i lečenju mnogih bolesti:
Kardiovaskularne bolesti
Vitamin D pomaže u regulisanju krvnog pritiska, jačanju krvnih sudova i smanjenju inflamacije, čime smanjuje rizik od ateroskleroze, srčanog i moždanog udara. Dr Holik je dokazao da nedostatak vitamina D značajno udvostručuje rizik od srčanih problema i pogoršava ishod kod bolesnika sa srčanim oboljenjima.
Bolesti povezane sa oslabljenim imunitetom
Vitamin D ima snažna imunomodulatorna svojstva, što znači da podržava normalno funkcionisanje imunog sistema i pomaže u prevenciji autoimunih bolesti, kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis i inflamatorne bolesti gastrointestinalnog trakta.
Virusne i zarazne bolesti
Redovan unos vitamina D tokom zimskih meseci značajno smanjuje rizik od prehlada, gripa i drugih virusnih infekcija za oko 40%, jer vitamin D stimuliše proizvodnju antimikrobnih peptida koji pomažu u borbi protiv patogena.
Genski i metabolički poremećaji
Istraživanja pokazuju da vitamin D utiče na aktivnost gotovo 300 gena koji regulišu metaboličke procese, imuni odgovor, apoptozu (programiranu ćelijsku smrt) i druge važne funkcije u telu, što ga čini ključnim za održavanje optimalnog zdravlja na molekularnom nivou.