U današnjem članku predstavićemo život i ličnu zaostavštinu Jovanke Broz, žene čija pojava i stavovi nisu ostavljali ravnodušnim, a čija je priča mnogo složenija nego što se često govori.
Ona je bila dama koja je svojim stavom govorila više nego rečima, hrabro stajala pored Josipa Broza Tita i često pokušavala da mu otvori oči u važnim trenucima. Uprkos tome, život joj nije bio lak — bila je skrajnuta u kuću bez osnovnih uslova za život.Kroz imovinu ove legendarne prve dame može se otkriti delić njene ličnosti, šta je volela i čime je bila okružena. Ta zaostavština pripala je porodici Aleksić, jer je Zora, majka Gorana Aleksića, bila rođena sestra Jovankine supruge. Inicijativu da se potraži lična imovina Jovanke Broz sudskim putem pokrenula je Goranova supruga, Svetlana Zorina Aleksić, koja je zbog ljubavi iz Rusije došla u našu zemlju.
- Svetlana opisuje Jovanku kao ženu neverovatne snage, koja je uprkos teškim okolnostima održavala važne veze sa svetskim liderima poput Gadafija i Indire Gandi. Iako joj je ponuđeno da živi u inostranstvu, odlučila je da ostane u svojoj zemlji jer je ovde rođena i htela je da tu i završi svoj život. Iako nije bilo lako, Jovanka se nikada nije žalila, već je kroz svoj život ostala simbol snage i istrajnosti, što govori mnogo i o samoj istoriji Jugoslavije.
Kroz godinu i dva meseca, porodica Aleksić je preuzela sve predmete koji nisu imali veze sa predsednikom, a to su bile haljine, cipele, šeširi, pisma, slike, pribor za jelo, šoljice, ogledala i kutije za nakit. Važne istorijske stvari poklonjene su muzeju “Jugoslavija”, dok su lični predmeti ostali u vlasništvu porodice.
Svetlana se priseća poslednjeg susreta sa Jovankom, koji je bio svega 20 dana pre njene smrti u bolnici. Čak ni tada Jovanka nije gubila svoj borbeni duh. Razgovarale su o lepim stvarima, a Jovanka joj je priznala koliko jedva čeka da izađe iz bolnice i da nazdravi šampanjcem za Novu godinu. Svetlana je posebno dirnula njena ljubav prema nakitu, naročito prstenu koji je nosila, što je bilo vidljivo i u poslednjim trenucima života.
Ipak, svetla poput nakita koje je Jovanka posedovala danas su u velikoj meri nestala. Svetlana nije sigurna šta se desilo sa velikom količinom nakita jer, kako kaže, kada je došla u kuću, nakita gotovo nije bilo. Pretpostavlja se da je nekoliko puta bila pljačkana, a sve stvari su bile popisane i obeležene brojevima, čak i peškiri.
Posebno mesto u njenom ormaru zauzimale su tašne, kojih je imala mnogo i koje su bile izuzetno vredne. Među njima se isticala jedna sa zlatnim detaljima i dragim kamenjem, poklon od Indire Gandi, što nije bio službeni državni dar, već znak ličnog prijateljstva između dve žene. Druga značajna tašna dolazila je sa Šri Lanke i bila je ukrašena brilijantima i rubinima. Sve tašne su bile ručno pravljene i unikatne, personalizovane samo za Jovanku. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina svaka tašna imala je svoje ogledalo, što danas gotovo da ne postoji.
- Haljine koje je Jovanka nosila bile su raskošne i pažljivo šivene specijalno za nju. Smatrala se jednom od najbolje obučenih dama svog vremena. Poslednji put se u javnosti pojavila 1977. godine, noseći belu haljinu sa crnim detaljima. Uvek je birala i cipele koje su savršeno uklapale njen stil, a neizostavni deo njenog izgleda bili su i šeširi raznih oblika i dezena.
Iako je u starosti vdila povučen život, zaboravljena od mnogih, ostala je jedna od žena koje su duboko obeležile svoje vreme, ostavivši neizbrisiv trag u istoriji. Njena hrabrost i istrajnost ogledaju se i u njenom odnosu prema pravdi, pred kojom nikada nije spuštala glavu, čak ni po cenu života. To potvrđuje i sačuvana uniforma iz 1945. godine, na kojoj su vidljivi tragovi nošenja.
U njenoj ličnoj imovini nalaze se i brojni dragoceni pokloni koje su joj darivali političari širom sveta. Uprkos teškim uslovima života, čak i u poslednjim danima nije izgubila dostojanstvo ni volju za životom.
Ono što ostaje kao neizbrisiva činjenica jeste fenomen ljubavi između Jovanke i Josipa Broza Tita, koji nije mogao da unište ni sva politička previranja. Njihova priča simbolizuje jednu eru i poseban odnos, što je čini večnim delom naše istorije.
Ova ispovest i predmeti koji su sačuvani o Jovanki Broz otkrivaju njenu ličnost – ženu jake volje, sa bogatim unutrašnjim svetom i stilom koji je nadmašivao njeno vreme. Uprkos teškim okolnostima, nije odustajala od svojih principa i ostavila je neizbrisiv trag u srcima onih koji su je poznavali i poštovali.