Ja sam samohrani otac svoje četvorogodišnje ćerke Alise. Njena majka je preminula nekoliko dana nakon rođenja, i od tada je odgajam sam. Moj ceo svet se vrti oko Alise. Moji roditelji su nastradašli u tragičnoj nesreći pre tri godine, i nisam u kontaktu sa širim članovima porodice, jer su često bili oštri i neprijatni prema mom načinu vaspitanja.
Morao sam da pauziram univerzitetske studije i od tada radim razne poslove da bih obezbedio život svojoj maloj porodici. Nismo siromašni, ali nemamo mnogo luksuza, trenutno iznajmljujemo skroman jednosoban stan. Naš život nije savršen, ali se trudim i radim sve što mogu da za nekoliko godina priuštimo više, možda čak i da kupimo svoj dom. Za sada, ovo je naša stvarnost.
Alisu sam vaspitavao s mišlju da će njen otac uvek dati najbolje što može. Možda nemamo mnogo, i ne kupujem joj uvek najnovije igračke ili odeću. Ali imamo jedno drugo i naša veza je vrlo snažna.
Greg je dodao: „Moja mala devojčica nikada nije ostala bez poklona za rođendan ili Božić, i uvek se potrudim da dobije barem neke stvari o kojima sanja. Naravno, njeni prijatelji možda imaju više, ali moja draga Alisa nikada nije bila ljubomorna na to. Naprotiv, brzo uči da čuva svoje stvari i retko šta polomi. Veoma je dobra i velikodušna devojčica i voli da deli s drugom decom.“
—
Nova prijateljstva su donela radost i podršku.
Greg je ispričao: „Prošle godine smo posetili selo gde živi moj daleki rođak. Neočekivano nas je pozvao, a bio je uvek ljubazan prema nama, za razliku od ostatka moje porodice, pa sam rado pristao da ga posetimo. Za Alisu je to značilo promenu okoline, što mi se činilo divno. Tamo je upoznala devojčicu po imenu Rosa. Neprestano su se igrale zajedno, i Alisa je provodila mnogo vremena kod njih. Pre nego što je prijateljstvo procvetalo, upoznao sam i Roseine roditelje, Helen i Pola.
Delovali su kao izuzetno ljubazni i podržavajući ljudi; mnogo smo toga delili i uživao sam u druženju s njima. Alisa je uvek imala fantastično vreme kod njih i njihove male ćerke. Helen nam je predložila da razmenimo brojeve pre nego što smo otišli, i od tada su često zvali i poručivali mi poruke.“
—
Greg nastavlja: „Helen je domaćica, i jednom mi je ponudila da Alisa ostane kod njih celu nedelju. Oklevao sam da je previše opterećujem, ali je bila vrlo ljubazna i insistirala. Tako sam opet doveo Alisu u selo.
Moja ćerka je divno vreme provodila sa tim toplim i ljubaznim ljudima i njihovom dragom ćerkom. Dobili su joj i mnogo poklona tokom boravka, što mi je bilo malo neprijatno, ali sam verovao da je to iz iskrene dobrote, pa nisam ništa rekao o tome da previše razmazuju moju ćerku. Bio sam im zahvalan što su doneli toliko radosti u Alisin život. Postali smo brzo najbolji prijatelji.“
—
Rastuća uključenost izazvala je zabrinutost.
Greg kaže: „U poslednje vreme moji najbolji prijatelji prečesto pozivaju Alisu kod sebe. Nešto mi nije bilo u redu s tim. Jednom su čak predložili da Alisa ostane kod njih ceo mesec dok ja više radim i zarađujem za porodicu. Sve mi je to delovalo previše, i počeo sam da se osećam nelagodno zbog njihove velike pažnje prema Alisi.
Rekao sam im da ne mogu da im uzvratim njihovu dobrotu, ali su i dalje insistirali da vole da imaju Alisu kod sebe. Nikad se nisu umorili da mi govore koliko je vole i da im je kao svoje dete.“
—
Šokantno otkriće poljuljalo je njegovo poverenje.
Greg otkriva: „Kad sam ih napokon pitao zašto, smelo su rekli da sanjaju o velikoj porodici sa mnogo dece oko sebe. Zatim su predložili da Alisa ostane kod njih zauvek. Planirali su da ja i dalje mogu da je viđam, ali da će oni preuzeti primarnu brigu o njoj. Mislio sam da se radi o nekoj lošoj šali, ali njihov pravi plan bio je bomba.
Počeli su da objašnjavaju neke pravne procedure kako bih im mogao dodeliti starateljstvo nad Alisom, a oni će se potruditi da Alisa i dalje mene zove ’tata’. Zamolili su me da razmislim šta je najbolje za Alisu. Jednostavno sam im rekao da je njihov predlog bolestan.
Odmah sam zgrabio Alisu i otišao. Odmah sam blokirao njihove brojeve. Moja mala ne zna šta se stvarno dešava, i stalno pita zašto ih više ne posećujemo. Vidim da joj je teško i da ih mnogo nedostaje, kao i Rosu.
Ali sada znam šta ti ljudi zapravo hoće, i njihovi nameri me plaše. Ne želim da se Alisa vraća tamo. Trebalo bi da se preselimo iz ovog grada Ili da pokušam da se dogovorim s njima da nikada više ne pokreću tu temu i da Alisa viđa Rosu, ali samo u mom prisustvu? Šta da radim?“
The post “Ja sam samohrani otac svoje četvorogodišnje kćeri Alisi…” appeared first on Zdravlje priroda.