U današnjem članku osvrnućemo se na često prisutnu i složenu temu nasleđivanja u porodicama, naročito onih u našem regionu, gde i danas postoje duboko ukorenjene tradicije i stavovi koji utiču na raspodelu imovine.
Nažalost, iako zakonski nasleđivanje ne pravi razliku između polova, društvene norme i porodični pritisci i dalje često određuju da muškarci dobijaju veći deo imovine, dok žene bivaju uskraćene ili dobijaju simbolične poklone. Ova situacija pokazuje koliko je važno razumeti da pravda u nasleđivanju još uvek nije dostignuta u svim sredinama.
- Primer iz života jedne žene, Jadranke, ilustrativno pokazuje ovu nepravdu. Jadranka je, iako je rođena u istoj porodici i imala pravo na nasleđe, dobila samo dve saksije od majke, dok je njen brat nasledio gotovo sve – od kuća do parcela. Njena priča otkriva bol koji nosi ovakva nejednakost, ali i kako porodični odnosi bivaju narušeni zbog novca i imovine. Osećaj nepravde i izdaje dolazi ne samo od brata, već i od roditelja, koji su joj jasno poručili da je, po njihovom mišljenju, pravo nasleđe pripalo bratu jer je ona „se udala i ima muža“. Ovakav stav je duboko ukorenjen u nekim delovima društva i potvrđuje kako se žene i dalje tretiraju kao druga kategorija kada je u pitanju imovina.
U razgovoru sa bratom, Jadranka je pokušala da objasni da joj je potrebno nešto svoje, jer živi sama i želi sigurnost. Nažalost, odgovor koji je dobila bio je krajnje hladan i ultimativan: „Ako to uradiš, znaš da više nemaš brata.“ Ova rečenica odražava pritisak koji često osećaju žene u sličnoj situaciji, gde im se stavlja do znanja da će porodične veze biti uništene ako se usude da traže svoje pravo. S druge strane, brat je nasledio višestruku imovinu – vile, kuće, plac, imanje – dok je Jadranka dobila samo simbolične stvari koje joj ne znače mnogo.
Diskusija na društvenim mrežama dodatno je osvetlila koliko je tema delikatna i koliko je još uvek prisutna podrška za mušku dominaciju u nasledstvu. Iako je danas zakon jasan i ne pravi razliku između polova, veliki broj korisnika i dalje opravdava tradicionalne obrasce, podsećajući da „žena već ima muževljevu imovinu“ ili da je „nasleđe samo formalnost“. Drugi su kritikovali roditelje, tvrdeći da su upravo oni ti koji su podsticali sina da smatra da je on jedini važan naslednik, kao i da nisu na vreme pravno uredili raspodelu imovine, čime su stvorili uslove za sukob dece.
- Takođe, postoje mišljenja da roditelji često ne regulišu nasleđivanje dok su živi kako ne bi stvarali tenzije među decom, ali nakon njihove smrti deca započinju sukobe oko nasledstva. U nekim ruralnim sredinama i dalje je prisutan stav da ćerka nema pravo na imovinu jer će se „srediti“ udajom i poklonima koje dobije od porodice supruga. Ovakva praksa jasno pokazuje koliko je društveno uređenje i dalje opterećeno patrijarhalnim shvatanjima, koja obesmišljavaju pravo žene na imovinu i sigurnost.
Još jedan važan aspekt ove teme je i pravna nepoznanica ili neinformisanost. Postoji i upozorenje o tome da žene koje se odriču nasledstva mogu izgubiti pravo na socijalnu pomoć, jer zakon smatra da nisu ugrožene ako su imale nasleđe, pa su ga odbacile. Ova pravna zamka dodatno komplikuje položaj žena, jer je njihova odluka često pod pritiskom porodice i društva, a posledice su dugoročne.
Advokat Miloš Radulac dao je stručni osvrt na ovu pojavu i objasnio zašto ovakvi slučajevi i dalje postoje. On je istakao da je reč o nasleđu nekih arhaičnih vremena, kada se smatralo da muškarac mora da produži lozu, dok žene bivaju zbrinute udajom. Takva shvatanja i danas opstaju u manjim sredinama, gde porodični i društveni pritisak na ćerke da se odreknu nasledstva u korist braće i dalje traje. Međutim, zahvaljujući porastu svesti o jednakosti polova i emancipaciji žena, ovakvi slučajevi su u većim mestima sve ređi i može se reći da su gotovo iskorenjeni.
Zakon o nasleđivanju jasno propisuje da naslednici mogu da se dogovore o raspodeli, a postoji i mogućnost da se neko odrekne nasledstva u korist drugog, ali je ta izjava neopoziva, što znači da se naslednik kasnije ne može predomisliti. Ova pravna regulativa je tu da štiti prava svih naslednika bez obzira na pol, ali je problem u praksi i društvenim pritiscima koji često dovode do nepravde.
Sve u svemu, priča Jadranke i brojni komentari pokazuju da je tema nasledstva i dalje vrlo složena i da, pored zakonskih okvira, društvene norme i porodične tradicije igraju veliku ulogu u raspodeli imovine. Dok se ne promeni svest i ne oslobode nasleđa od patrijarhalnih obrazaca, mnoge žene će i dalje biti uskraćene za svoja prava i osećati se manje vrednim članovima svojih porodica. Važno je da se o ovim temama govori otvoreno i da se podstiče jednakost kako bi pravda konačno postala stvarnost u svakom domu.