U današnjem članku želim da istaknem koliko je važna uloga oca u životu svakog deteta, jer pored mame, koja je svetlost našeg postojanja od prvog daha, tu je i tata osoba koja nesebično daje sve da bismo bili sigurni, da budemo podrška, naše sidro i ruka spasa.
U vremenu kada se razvodi sve češće dešavaju, uloga oca često biva potisnuta i lako okrivljavana kad se pojave problemi. Međutim, ta uloga je krucijalna i zato je važno razumeti koliko je prisustvo oca duboko i značajno za razvoj deteta.
- Prisustvo oca ne znači samo fizičku prisutnost. Da bi dete izrastalo u emocionalno stabilnu i sigurnu osobu, potrebna je doslednost i emocionalna dostupnost oca. Otac koji je prisutan dušom, koji nije samo telo pored deteta, već je tu svojim stavom, ponašanjem i toplinom, gradi sa detetom čvrstu osnovu za zdrav emotivni i psihološki razvoj. Takav otac pruža detetu osećaj sigurnosti i poverenja — ne samo u druge, već i u samog sebe. Kroz njegov primer, dete uči kako da se nosi sa stresom, prepoznaje sopstvene emocije i veruje da nije samo na ovom svetu. Ovakva iskustva postaju temelj svih budućih odnosa, bilo da su to prijateljstva, ljubavni odnosi ili profesionalni kontakti.
Međutim, ako otac izostane, bilo fizički bilo emocionalno, posledice mogu biti duboke, ali često i nevidljive na prvi pogled. Deca koja nemaju prisutnog i dostupnog oca često nose sa sobom unutrašnje rane koje ostaju neisceljene. Njihov nervni sistem može ostati u stalnom stanju uzbune, što otežava samoregulaciju i razvoj sigurnog stila vezivanja. Takva deca kasnije često osećaju nesigurnost, imaju poteškoće u vezama i svakodnevno se bore sa stresom i unutrašnjim prazninama koje nisu ni svesna. Ovo su posledice koje terapeuti često primećuju kada postavljaju ključno pitanje: Ko je bio uz tebe dok si bio mali? Nije dovoljno da je otac bio fizički prisutan — važno je da je bio tu srcem, umom i dušom.
Otac ne mora biti savršen ili imati rešenja za sve životne probleme. Ono što je od njega potrebno jeste da ostane tu — u trenucima radosti, ali i u trenucima krize i tuge. Da bude sigurna luka na koju se dete može osloniti kada svet oko njega deluje nesigurno i nestabilno. On možda neće pokazivati emocije kao majka, ali njegova stabilnost i doslednost su ono što detetu daje čvrst temelj za izgradnju poverenja i sigurnosti.
- Ne treba zanemariti ni nežnu stranu očinstva. Dodiri, zagrljaji i poljupci nisu samo majčina privilegija. Kada otac nežno pokaže ljubav kroz fizički kontakt, on šalje poruku da je ljubav bezuslovna i univerzalna. Takve interakcije aktiviraju oslobađanje hormona oksitocina, poznatog kao hormon ljubavi, koji kod deteta izaziva osećaj sreće, sigurnosti i emocionalne stabilnosti. Naučna istraživanja pokazuju da deca koja su često grljena i ljubljena odrastaju sa višim nivoom samopouzdanja, optimizmom, i zdravijim međuljudskim odnosima. Takođe su manje sklona mentalnim problemima poput depresije i anksioznosti.
Fizički kontakt između oca i deteta smanjuje stres, jača imuni sistem i podstiče sveukupni razvoj deteta. Kada dete oseti da je voljeno, ono raste slobodnije, sigurnije i sa boljim psihičkim zdravljem. Zajedničko vreme — bilo da je to igra, razgovor, obroci ili obični trenuci provedeni zajedno — nisu samo aktivnosti. To su moćni alati za građenje neraskidive veze i dubokog poverenja između oca i deteta.
Na kraju, ne smemo zaboraviti da deca upijaju svet oko sebe kroz ponašanje roditelja. Otac koji neguje blizak i pun ljubavi odnos sa detetom ne samo da gradi snažnu povezanost, već postavlja i model koji će dete preneti u svoj život i, jednog dana, na svoju decu. Taj lanac ljubavi i sigurnosti nije nešto što se stvara rečima, već svakodnevnim, doslednim delima i prisustvom.
Zato očinstvo nije samo titula ili uloga na papiru — to je životni poziv koji se živi srcem, iz dana u dan. Dete ne traži mnogo, ono samo želi da zna da je voljeno, da nije samo, i da postoji neko ko će ga čuvati, voditi i bezuslovno prihvatati, bez obzira na sve. Upravo ta sigurnost i ljubav koju otac pruža čine razliku koja traje kroz ceo život.