U današnjem članku predstavljamo životnu priču Pavla Zelića, čoveka čiji se život ne može jednostavno opisati jednom rečju.
Njegova profesionalna i lična dostignuća svedoče o izuzetnoj svestranosti i neumornoj energiji. Farmaceut, pisac, međunarodni funkcioner, scenarista, aukcionar, kulturni aktivista, akademik, kustos, predsednik NVO, diplomata, direktor festivala – sve to jeste Pavle i još uvek ne staje. Pored svega navedenog, trenutno je na doktorskim studijama, potvrđujući da za njega granice ne postoje.
- Pavle naglašava da mu nikada nije bilo dosadno, a ta radoznalost i energija prate ga još od detinjstva. Kao đak prvak već je stvarao priče i stripove u glavi, što je kasnije preraslo u ozbiljan umetnički izraz. Njegova knjiga „Gorka pilula“ postala je bestseler, a Zelić kroz svoje tekstove uspeva da edukuje, zabavi, pa i uplaši čitaoce. Tokom dana posvećen je zdravlju ljudi, dok noću živi svoj umetnički život, čineći njegovu svakodnevicu neprekidnim dijalogom između nauke i umetnosti.
Pavle potiče iz porodice bogate istorije i velikih ličnosti. Njegovi preci su ostavili značajan trag, kako u kulturnom, tako i političkom životu Srbije. Njegov čuveni predak Gerasim Zelić, arhimandrit iz doba Austro-Ugarske, bio je blizak sa velikim imenima kao što su Napoleon, carica Katarina i Dositej Obradović. Gerasim je bio jedan od osnivača Matice srpske, što je Pavla inspirisalo da upravo za tu instituciju objavi svoju prvu zbirku priča – „Poslednja velika avantura“.
Zelićev otac rođen je u Dalmaciji, u istoj kući gde i Gerasim, koja je nažalost spaljena tokom rata. Kao dete seli se u Batajnicu, gde brzo postaje poznat po ljubavi prema knjigama. Deda Blagoje, železničar i borac za oslobođenje Trsta, bio je čovek koji je i u poznim godinama znao da broji na nemačkom. Bake Anđe Pavle se seća po toplini glasa i najslađim oblandama, koje su bile savršeno upotpunjene najboljom domaćom pršutom.
Pavle je nasledio strast prema čitanju od oca. U nekadašnjoj biblioteci „Petar Kočić“ u Beogradu, doslovno je gutao knjige, redom kako su bile poređane. Njegov otac, izuzetnog pamćenja, završio je stomatologiju kao najbolji student, zahvaljujući sposobnosti da zapamti sadržaj celokupne knjige nakon jednog čitanja. Pored akademskih dostignuća, bio je poznat i kao veliki šmeker. Humorom je osvojio Pavlovu majku, a svojim pričama nasmejavao njeno društvo satima.
- Majka Biserka, rođena u Prištini, završila je Matematički fakultet i radila kao pionir u programiranju u banci. Kasnije je ostvarila svoj san otvaranjem aukcijske kuće slika, u kojoj je i Pavle radio. Njegovo aukcionarsko iskustvo pratilo je sve – od brzogovora do drvenog čekića. Ona mu je i nadenu ime po Pavlu Isakoviću, junaku iz Crnjanskog „Seoba“, želeći da i njen sin bude odvažan, hrabar i plemenit.
Deda sa majčine strane, Deša Milan, bio je partizan, direktor rudnika i ministar rudarstva. Najdramatičniji trenutak u njegovom životu desio se kada je oboleo od teške bolesti. Spasao ga je novi antibiotik, streptomicin, koji je baka Ljubica donela u tajnosti, čuvajući ampule blizu srca tokom čitavog puta. Ta medicinska intervencija ne samo da mu je spasila život, već je omogućila da Pavle i cela njihova porodica uopšte postoje.
Odrastajući okružen takvim uzorima, Pavle je oblikovao sopstveni identitet – između nauke, umetnosti, istorije i humanizma. Njegovi roditelji ostaju njegovi najveći uzori, ljudi čiji se životi neprekidno prepliću sa kulturom, znanjem i ljubavlju. Pavle Zelić i dalje nastavlja da piše, predaje, govori i kreira, u stalnoj misiji da ostavi trag u svim oblastima koje ga zanimaju. Njegova priča nas podseća da ništa nije nemoguće kada se u čoveku spoje znanje, strast i koreni.