Rođen u skromnim uslovima, izrastao je u legendu narodne muzike.Sinan Sakić čovjek čije su pjesme ostavile veliki trag na estradi.
Sinan Sakić, rođen 13. oktobra 1956. godine u Loznici, potekao je iz skromne romske porodice, gde su pesma, ritam i tradicija bili sastavni deo svakodnevice. Od malih nogu, muzika je za njega bila mnogo više od zvuka – bila je način života, način izražavanja i način preživljavanja. Njegov dubok, emotivan i na trenutke bolno istinit glas već u mladosti nije ostavljao ravnodušnim ni običnog slušaoca ni muzičkog znalca.
- Njegov prvi javni korak ka muzičkoj sceni desio se 1978. godine kada je snimio pesmu „Rastanak kraj pruge“. Iako je bio relativno nepoznat, bilo je jasno da se pojavio neko ko nosi “ono nešto” – emociju koju nije moguće naučiti, već koja se rađa s čovekom. Pravi proboj, međutim, usledio je sredinom 1980-ih kada je postao zaštitno lice grupe “Južni Vetar”, jednog od najuticajnijih muzičkih sastava tog vremena. Upravo tada nastaju neki od najlegendarnijih hitova koji se i danas pevaju – „Ej, otkad sam se rodio“, „Zaboravi broj“, „Sve je ona meni“, „Sine“, i mnogi drugi.
“Južni Vetar” je bio mnogo više od muzičke grupe – bio je kulturni fenomen, simbol epohe u kojoj su se spojili narodna muzika, orijentalni elementi i gradski šarm. Sinan je bio duša tog spoja – njegov način pevanja nije bio samo pevanje, to je bilo izlivanje duše na dlan, sirova emocija pretočena u melodiju. Njegove pesme nisu bile samo numere za kafanske večeri; one su bile uteha u boli, glas rastanaka, prisnost ljubavi i glas tuge. Bio je i ostao simbol iskrene, narodne emocije.
Iza scene, njegov život bio je daleko od bajke. Sinan je bio čovek sa svim svojim manama i vrlinama – borio se sa porocima, prolazio kroz teške trenutke, suočavao se s demonima, ali nikada nije bežao od istine o sebi. Muzika je za njega bila više od karijere – bila je spas, terapija, utočište i način da ostane živ u svakom smislu.
Njegov brak sa suprugom Sabinom bio je jedan od stubova njegovog privatnog života. Iako često na meti javnosti, njihova veza opstala je kroz decenije – puna ljubavi, ali i izazova. Imao je četvoro dece, a porodične tenzije, naročito s pojedinim članovima šire porodice, nisu bile tajna. Uprkos svemu, Sinan je ostao privržen porodici, posebno Sabini, koja mu je bila oslonac i u najtežim vremenima.
- Zanimljivo je da je, iako rođen kao musliman, u kasnijim godinama života pronašao duhovni mir u budizmu. Meditacija, joga i duhovne prakse postale su deo njegovog svakodnevnog života – pokušaj da pronađe balans i spokoj nakon turbulentnih godina. Odbacio je formalnu religiju i okrenuo se unutrašnjem miru.
Nažalost, njegovo zdravlje počelo je ozbiljno da se pogoršava usled bolesti jetre. Tokom 2017. godine podvrgnut je transplantaciji jetre u Italiji. Iako su se činili pomaci, bolest se vratila. U poslednjim danima života, želeo je da bude kod kuće – sa svojom porodicom. Skinuo je bolničke cevčice i potpisao da izlazi na sopstvenu odgovornost, što je bila njegova poslednja želja. Kod kuće mu je sve bilo prilagođeno kao da je i dalje u bolnici – lekari su dolazili svakodnevno, ali je jasno davao do znanja: želi da umre među svojima.
- 2018. godine, u Beogradu, Sinan Sakić je preminuo u 62. godini. Njegova smrt je potresla ceo region. Na stotine ljudi ispratilo ga je na večni počinak, a njegove pesme su nastavile da žive, kao da odbijaju da se oproste. Pesme koje i dalje odzvanjaju u kafanama, automobilima, domovima, na proslavama i u trenucima tuge.
Sabina je u jednom od svojih intervjua otvoreno pričala o teškim trenucima kroz koje je prolazila posle njegove smrti – naročito o odnosu sa njegovom porodicom, o problemima sa pokojnim sinom Rašidom, koji je preminuo u zatvoru, i o borbi da sačuva ono što su zajedno gradili.
„Niko nije pitao kako sam. Nisu pomagali ni kada je bilo najteže. Stan koji sa Sinanu prepisala, njegov sin Rašid je posle prodao za 11.000 evra… Bilo je trenutaka kada nisam znala gde sam, izgubila sam kilograme, bila u šoku, ali sam se podigla… zbog njega i zbog naše ljubavi.“
Sinan Sakić nije bio samo pevač – bio je simbol jednog vremena, jedan od poslednjih pravih narodnih pevača koji je znao kako boli duša i kako ona peva. I danas, dok njegova pesma odzvanja, on je i dalje među nama.