Jelena Karleuša, poznata po svojoj iskrenosti.Na društvenim mrežama podijelila je potresnu ispovijest o zdravstvenom stanju svog voljenog mačka Cicana, koji se bori sa teškim oblikom virusne leukemije.
U najdubljim trenucima očaja, suočena s bolnom i surovom stvarnošću bolesti svog voljenog ljubimca, Jelena Karleuša odlučila je da se obrati javnosti, otvarajući srce i upućujući očajnički apel svima koji možda imaju bilo kakve informacije o mogućim lekovima – bilo da su registrovani, alternativni, eksperimentalni ili potpuno nekonvencionalni. Njena molba nije bila običan poziv, već vapaj žene slomljenog srca, spremne da učini sve kako bi produžila život biću koje je beskrajno volela i s kojim je delila bezbroj trenutaka nežnosti, radosti i tihe svakodnevne bliskosti.
U toj objavi ogolila je najdublje slojeve svoje emocije, pokazujući koliko je snažno bila povezana sa svojim ljubimcem i koliko duboka i nesebična može biti ljubav prema životinji. Ta ljubav nije imala granice, i u njoj nije bilo ni trunke sebičnosti – postojala je samo iskrena briga, tuga i odlučnost da se bori do poslednjeg daha.
- S posebnom tugom otkrila je da se ne bori samo za jednog ljubimca – ne, situacija je bila još teža. Čak dve mačke iz njenog doma bile su pogođene teškom i često smrtonosnom bolešću – mačjom leukemijom. Objasnila je javnosti da je reč o virusnom oboljenju, koje se, za razliku od ljudske leukemije, ne smatra oblikom kancera, ali koje često ima fatalan ishod. Ova činjenica donela je dodatni osećaj nemoći i straha, jer se radilo o bolesti koja ne ostavlja mnogo prostora za nadu, a koja se podmuklo širi među mačkama.
Jedan od najtežih trenutaka bio je kada je opisivala kako njen mačak, Cican, iz dana u dan sve teže podnosi simptome, uprkos različitim terapijama i naporima veterinara. Najteže je bilo gledati kako se u njegovom telu neprestano nakuplja tečnost u stomaku, što mu je otežavalo disanje, kretanje, pa čak i odmor. I pored toga, Cican nije pokazivao znake odustajanja – upravo suprotno, pokazivao je neverovatnu snagu, odlučnost i borbenost, dostojne jednog pravog ratnika. Jelena ga je zato s pravom nazivala lavom – jer, lav se ne predaje.
U isto vreme dok se borila za Cicanov život, Jelena je odlučila da ne prepusti ništa slučaju – odmah je organizovala testiranje svih svojih mačaka, zabrinuta da bi virus mogao biti zarazan i proširiti se na druge članove njenog životinjskog sveta. Briga koju je pokazala nije bila samo emotivna – bila je i odgovorna, promišljena i svesna težine situacije. U njenom glasu i rečima osećala se ne samo tuga, već i čelična volja da uradi sve što je moguće, pa i ono što se čini nemogućim. Pozivala je stručnjake, veterinare, ljubitelje životinja, one koji se bave alternativnom medicinom – svakoga ko je možda ikada čuo za neki neuobičajen tretman. Nije postojala granica koju nije bila spremna da pređe kako bi spasila svog voljenog Cicana ili mu barem pružila još koji dan bez bola.
- Ovo je bio jedan od najtežih perioda u njenom životu. Jelena Karleuša, poznata javnosti kao snažna, samosvesna, često nepokolebljiva i direktna ličnost, ovoga puta pokazala je jednu potpuno drugačiju stranu sebe – ranjivu, nežnu, emotivnu i duboko ljudsku. Njena objava dotakla je hiljade ljudi, jer nije krila suze, slabost, bol. Pokazala je svetu da je snaga u tome da ne sakriješ svoje emocije – da ih podeliš, da zatražiš pomoć, da pokažeš koliko ti je stalo.
Nažalost, usledilo je ono čega se najviše plašila. Uprkos ogromnim naporima, danima i noćima provedenim u brigama i nadama, borbi koja je delovala beskonačno, njen voljeni mačak Cican nije uspeo da pobedi bolest. S velikom tugom obavestila je svoje pratioce da je Cican “zaspao zauvek”. U poruci koju je podelila, opisala ga je kao neustrašivog borca, kao svog lava, hrabrog i dostojanstvenog do poslednjeg daha. Njene reči bile su jednostavne, tihe, ali su odzvanjale bolom i ljubavlju: “Zaspao je moj Cican. Moj lav i veliki borac.”
Za mnoge ljude, gubitak kućnog ljubimca jeste gubitak člana porodice – i ne, to nije preterivanje. U Jeleninom slučaju, Cican nije bio samo mačak – bio je njen saputnik, senka, tihi oslonac u danima tuge i radosti, neko čije prisustvo daje toplinu domu. Bio je izvor utehe, nežnosti i neizmerne ljubavi. Njegova borba i njegova mirna snaga dotakli su mnoge, a način na koji je Jelena podelila njihovu priču podsetio je ljude na to koliko su životinje važan deo naših života – ne samo kao prijatelji, već kao bića koja nas uče o bezuslovnoj ljubavi, o tome kako se bori kad je najteže, i kako se voli bez rezerve.
Ova priča nije samo priča o bolesti, ni samo o smrti. To je priča o neodustajanju. Priča o tome kako se ljubav meri u svakom pokušaju, u svakom danu nade, u svakoj noći bez sna, u svakom pogledu punom tuge i nežnosti. Jelena Karleuša je, kao i mnogi drugi koji su prošli kroz slične trenutke, pokazala da za ljubav ne postoje granice – da ćemo, kada volimo, pokušati sve, čak i ono što deluje nemoguće. Jer ljubav ne traži garancije – ona samo daje, i nikada ne odustaje.