U današnjem članku, bavimo se procesom izbora novog pape u Rimokatoličkoj crkvi, koji se odvija u strogo tajnom i ritualizovanom okruženju.
Kada najviši poglavar Crkve, Papa, umre ili podnese ostavku, kao što je to učinio papa Benedikt XVI 2013. godine, počinje proces izbora njegovog naslednika. Ovaj izborni proces, poznat kao papska konklava, ima duboke istorijske korene, a izbor novog pape obavljaju kardinali, visoki zvaničnici Crkve.
- Bilo koji kršteni muški katolik može biti izabran za papu, međutim, istorijski gledano, ova odgovornost je uvek padala na kardinale, koji su ljudi zaduženi da izaberu novog vođu Crkve. U ovom trenutku postoji 252 kardinala širom sveta, ali samo oni koji nisu stariji od 80 godina imaju pravo da glasaju za novog papu. Trenutno postoji 138 kardinala koji imaju pravo glasa, a broj od 120 kardinala koji bira novog papu je zapravo broj koji se obično održava. Ovaj broj se s vremena na vreme menja, a papa Franja je, na primer, u decembru 2024. godine imenovao 21 novog kardinala.
Kada umre ili se povuče aktuelni papa, kardinali se okupljaju u Vatikan, kako bi održali konklavu – proces izbora novog poglavara. Sama reč „konklava” na latinskom znači „pod ključem”, što odražava ozbiljnost i tajnost ovog procesa. Kardinali se okupljaju u Sikstinskoj kapeli, koja postaje mesto intenzivnog pregovaranja i odlučivanja. U prvom danu konklave, kardinali održavaju misu, a zatim započinju postupak glasanja. U tom trenutku se izdaje naredba „extra omnes”, što znači da svi osim kardinala moraju napustiti kapelu, i od tog trenutka oni ostaju zatvoreni u Vatikan dok ne izaberu novog papu.
Proces glasanja počinje odmah prvog dana. Svaki kardinalski elektor ispisuje ime svog preferiranog kandidata na glasačkom listiću. Glasanje se nastavlja svakog dana, s dva glasanja ujutro i dva popodne, sve dok se broj kandidata ne smanji na jednog. Da bi kandidat bio izabran, potrebna je dvotrećinska većina glasova. Ako do kraja drugog dana ne bude odlučeno, treći dan je rezervisan za molitvu i kontemplaciju, a proces glasanja nastavlja se nakon toga.
- Kardinali tokom konklave moraju da se drže stroge izolacije. Niko ne sme da napusti Vatikan, a ne smeju imati kontakt sa spoljnim svetom, bilo da je to putem telefona, televizije, radija ili novina. Svaki kardinal je zarečen na tajnost, a vreme između glasanja provode u diskusijama o kandidatima, iako im nije dozvoljeno da vode otvorene kampanje. Vatikan tvrdi da upravljanje ovim procesom vodi Sveti duh, iako politička dimenzija izbora ne može biti zanemarena.
Svaki neodlučujući glas označava crni dim koji izlazi iz dimnjaka Sikstinske kapele, dok beli dim označava da je novi papa izabran. Kad se kandidat koji dobije potrebnu većinu pojavi kao novi papa, on je upitan da li prihvata izabranu dužnost. On zatim bira ime po kojem će biti poznat i oblači službenu papinsku mantiju. Kardinali mu se zaklinju na poslušnost, a javnosti se saopštava da je novi papa izabran uz reči „habemus papam”, što znači „Imamo papu”.
Nakon toga, novi papa izlazi na balkon bazilike Svetog Petra, obraća se narodu i daje tradicionalni blagoslov „urbi et orbi”, što znači „gradu i svetu”. Kasnije se rezultati glasanja zapečaćuju i čuvaju u vatikanskom arhivu, i mogu se otkriti samo na papin zahtev. Celokupni proces izbora novog pape osigurava kontinuitet i stabilnost Rimokatoličke crkve, ali i duboku povezanost sa njenom tradicijom i tajnostima koje datiraju još iz srednjeg veka.