U današnjem članku želim da podelim sa vama emotivnu priču jednog od naših omiljenih muzičara, Sergeja Ćetkovića, koji je otvoreno govorio o iskustvu usvajanja svojih ćerki.
Njegove reči su dotakle mnoge ljude, izazvavši veliku pažnju i poštovanje među njegovim fanovima. U svetu u kojem se o ovako intimnim temama često ćuti, Sergej je hrabro podelio svoju priču, pokazujući da roditeljstvo nije samo biološka veza, već mnogo dublja dimenzija ljubavi, odgovornosti i posvećenosti.
- Sergej i njegova supruga Kristina su pre nekoliko godina doneli odluku da postanu roditelji usvajanjem. Najpre su usvojili devojčicu Lolu, a kasnije i mlađu Milu. Pevač je istakao da im je ovaj korak u životu donio ogromnu sreću, iako su dugo vremena držali ovu intimnu temu za sebe. Kako je rekao, motivacija za deljenje ove priče sada leži u želji da pokaže drugima da bi trebalo da se oslobode predrasuda i strahova u vezi sa usvajanjem. Sergej je naglasio kako je oduvek smatrao da roditeljstvo nije vezano za to ko je biološki roditelj deteta, već za to šta roditelj pruža svom detetu: sigurnost, ljubav, podršku i smisao. On je uveravan da je važno biti vodič kroz život, oslonac i istina svojoj deci.
Pevač je takođe govorio o tome kako mnogi roditelji godinama kriju od svoje usvojene dece da nisu njihovi biološki roditelji, misleći da time štite decu. Sergej se protivi takvom pristupu, smatrajući da takvo skrivanje može uzrokovati ozbiljne traume u kasnijim godinama. On smatra da je važno od samog početka deci objasniti istinu, na način koji je njima prihvatljiv, kako bi im se pokazala ljubav, bez obzira na poreklo. Ovaj proces saopštavanja istine može biti delikatan, ali Sergej veruje da je važno da dete uvek zna odakle dolazi i koliko je voljeno.
Sergej se prisetio emotivnog trenutka kada je svojoj deci prvi put saopštio da su usvojene. Pristupio im je s puno nežnosti, koristeći slike koje su deci bile bliske i koje su brisale svaku razliku između „rođenog“ i „od srca rođenog“ deteta. Ispričao im je da postoji jedno posebno mesto gde deca čekaju roditelje, a oni su baš čuli da ih čekaju. Priča je završena rečima: „Kada smo se pojavili, rekle su: ‘Što ste me čekali ovoliko?’“ Sergej je objasnio da je njihova ljubav pronašla put do njih, da je došla s razlogom, i da je svaki njihov susret bio predodređen. Mili je, kako kaže, objasnio da su svi došli po nju, i da je ona podigla ruku i rekla: „Evo me“.
- Njihov svakodnevni život je ispunjen ljubavlju, smehom i toplinom. Sergej otkriva da su njihove ćerke potpuno različite, ali svaka nosi svoju posebnu magiju. Lola je, kako kaže, slična njegovoj supruzi Kristini, dok je Mila, koja je mnogo mlađa, više nalik njemu. Mila je, prema Sergeju, izuzetno disciplinovana, kreativna i voli da crta. Čak je jednom izjavila da želi da postane režiser. Njena posvećenost i maštovitost svakodnevno ga oduševljavaju.
Iako Sergej nastoji da bude staložen roditelj, ponekad mu ponestane strpljenja. On priznaje da zna da izgubi živce i povisi ton, ali dodaje da ga deca obično ne shvate ozbiljno. Tada, kako kaže, preti da neće pričati s njima tri dana, ali to naravno ne traje dugo. Iako je strožiji, njegovi odnosi s decom su prepuni ljubavi i pažnje, a najlepši trenuci dolaze u obliku omiljene rečenice njegove dece: „Ne mogu da zaspim dok me ne poljubiš pred spavanje“. To je trenutak kada sve nesuglasice nestanu i ljubav ponovno preplavi dom.
Sergej smatra da roditeljstvo ne poznaje granice, ni biološke ni druge, i da je najlepši oblik roditeljstva onaj koji pruža dom i sigurnost. Njegova poruka svima koji razmišljaju o roditeljstvu je jasna: „Ako želite da postanete roditelj, nemojte se opterećivati formama. Usvojite dete, pružite mu ljubav i dom, i time ćete promeniti svoj život na najlepši mogući način.“