U nastavku pročitajte koje su to riječi i kako mogu da vam promijene pogled na svakodnevicu.
Još u antička vremena, veliki mislioci poput Sokrata i Hipokrata jasno su ukazivali na duboku povezanost između tela i duše. Sokrat je govorio da se telo ne može izlečiti ako se prethodno ne izleči duša, dok je Hipokrat, otac medicine, isticao da se bolest ne može istinski izlečiti ako se ne posvetimo celovitom isceljenju bolesnika – ne samo njegovim simptomima, već i njegovoj nutrini, njegovom biću u celini.
Ova mudrost, stara više hiljada godina, ostala je aktuelna do danas i dodatno je osvetljena kroz život i učenja dvojice savremenih velikana – duhovnika oca Tadeja i uglednog psihijatra i akademika Vladete Jerotića.
Otac Tadej: Mir u duši kao uslov zdravlja tela
- Otac Tadej, čije je puno ime bilo Tadej Štrbulović, ostao je urezan u srcima vernika širom Balkana. Bio je ne samo pravoslavni monah i starac, već i duhovni vođa čija su učenja duboko doticala svakoga ko je imao priliku da ga sluša, upozna ili čita njegove misli.
Njegova duhovna filozofija bila je jednostavna, ali protkana dubokim razumevanjem čovekove unutrašnje borbe. Često je govorio:
„Kakve su ti misli – takav ti je život.“
Prema njemu, bolest ne dolazi slučajno. Ona je, kako je isticao, rezultat unutrašnjeg disbalansa, mislenog pada, duhovne nesigurnosti i gubitka unutrašnjeg mira. Otac Tadej je učio da duh i telo funkcionišu u simbiozi – duh se hrani mislima, dok telo prima fizičku hranu. Ali, ako je duh uznemiren, ispunjen strahovima, zavišću, ljutnjom ili očajem, telo počinje da slabi, oboljeva, čak i kad mu se pruža najbolja medicinska pomoć.
„Ako čovek nije tih i miran iznutra, tada su svi lekovi uzaludni, kao i najbolji lekari. Bolest se tada vraća, ponavlja, produbljuje.“ – govorio je starac Tadej.
Zato je smatrao da čovek mora sam postati svoj lekar – ne samo fizički, već i duhovno. Treba naučiti da se osloni na Boga, da neguje zahvalnost, ljubav i spokoj. Jer samo onaj ko u sebi čuva ono dobro, ko ne gubi veru i poverenje – u Boga, u život i u sebe – može koračati zdrav, osnažen i miran.
Vladeta Jerotić: Telo, duh i psiha – neraskidiva celina
Vladeta Jerotić, lekar, akademik, književnik i filozof, bio je pionir psihoterapije u Srbiji i regionu. Njegova profesionalna zapažanja, kao i filozofska razmišljanja o čovekovoj prirodi, ostala su dragocen izvor znanja o složenosti ljudskog bića.
Jerotić je smatrao da nijedna bolest nije sasvim telesna. Verovao je da sve bolesti – od obične prehlade do najtežih oboljenja – imaju psihosomatsku osnovu. Govorio je:
„Od gripa do raka – sve su bolesti psihosomatske.“
Prema njegovom mišljenju, najopasniji neprijatelji našeg zdravlja nisu virusi, bakterije ili genetika, već – potisnute emocije, hronični stres, nerazrešeni konflikti, gubitak smisla, duhovna praznina.
- Psihosomatske bolesti su telesna oboljenja koja nastaju kao posledica psiholoških i emocionalnih poremećaja. Stres, tuga, bes, razočaranje – sve to deluje razarajuće na imunološki sistem i na funkciju vitalnih organa.
Narod je, kako je Jerotić govorio, odavno intuitivno razumeo ovu povezanost. Stomak koji „grize samoga sebe“ – naziv za čir koji su stariji nazivali „grizlica“ – zapravo oslikava kako duševna patnja može bukvalno proždrati telo.
„Možete izlečiti Helikobakteriju antibioticima, ali ako se ne izleči stres, čir se vraća. Jer telo pamti ono što duša ne zaboravi.“
Jerotić je isticao da su hipertenzija, infarkt i mnoge druge bolesti modernog doba posledica iscrpljenosti psihičkog zdravlja. Sve češće se javljaju kod osoba koje nemaju ni nasledne faktore, niti loše navike, ali žive u permanentnom stresu.
Zdravlje: Jedinstvo tela, duše i duha
U jednoj od svojih najpoznatijih rečenica, Jerotić je sažeo suštinu zdravlja:
„Psihičko zdravlje je relativno jedinstvo tela, duše i duha.“
To znači da je čovek zdrav samo onda kada postoji ravnoteža u svim segmentima njegovog bića. Telo bez duha je prazno, a duh bez tela nemoćan. Emocionalni mir, duhovna ispunjenost i psihološka stabilnost – to su temelji zdravlja.
Zato su, i Otac Tadej i Vladeta Jerotić, u svojim različitim pristupima – duhovnom i naučnom – došli do istog zaključka: čovek ne može biti istinski zdrav ako ne izleči i svoje misli, svoju dušu, svoje unutrašnje nemire.