Bosanac Maksim Klasanović dugo se trudio da sebi i svojoj obitelji priskrbi lijep život. Nakon što je odrastao i školovao se u Njemačkoj, gdje mu je živjela majka, relativno mlad je otišao na Tajland.
Maksimov život na Tajlandu bio je oličenje mira, uspeha i porodične sreće. Kao menadžer marketinga u tri hotela na Puketu, svakodnevicu je provodio uz svoju partnerku i kćerkicu, uživajući u spokojstvu egzotične destinacije. Međutim, jedna nesmotrena odluka, čin koji je tada delovao bezazleno, doveo je do katastrofalnih posledica.
- Njegov život se preko noći pretvorio u noćnu moru iza rešetaka najtežeg tajlandskog zatvora, u zemlji koja se, paradoksalno, naziva „zemljom slobodnih“.Na dan 30. aprila 2011. godine, Maksim je, pod nagovorom prijatelja Džona, dao broj telefona jednog dilera. Kada se susret s dilerom dogodio, usledila je zaseda. U vozilu sa Džonom i Amerikancem, Maksim nije ni stigao da reaguje pre nego što su ih opkolili naoružani ljudi. U tom trenutku, njegov prethodni život se završio.
Kasnije je otkriveno da je Amerikanac, sa kojim su bili u kontaktu, zapravo radio za policiju kako bi olakšao svoju kaznu, postavljajući zamke drugim strancima.Maksim se odlučio da ne sarađuje sa policijom uprkos ponudi da “pomogne” zauzvrat za blažu kaznu. Njegovo odbijanje je, međutim, uzrokovalo da ga policija označi kao člana bande, što je bio osnov za kaznu od 13 godina zatvora.
Najgori deo tek je usledio. Advokat kojeg je unajmila njegova porodica, izmanipulisao ga je da promeni izjavu pred sudom, obećavajući mu brži izlazak. Ta odluka mu je na kraju presudila. Ne samo da je prevaren, već su mu i uzeli novac i lične stvari, uključujući i Rolex koji je kasnije vraćen kao falsifikat.Prvi dani u zatvoru doneli su šok: ćelije sa preko 180 ljudi, nemogućnost da se sedne, spava, diše bez napora. Premeštaj u najgori zatvor u Bangkoku, Bombat Piset Klang, označio je novu dimenziju patnje.
Zatvorski život je imao sopstvenu hijerarhiju:Tajlanđani su bili prvi u lancu.Ostali Azijati su dolazili sledeći.Evropljani su bili treći.Afrički zatvorenici na poslednjem mestu.Uprkos surovim uslovima – konstantnom nadzoru, maltretiranju zatvorenika od strane čuvara, smradu, gužvi i nasilju – Maksim je pronašao unutrašnju snagu.U tom okruženju, Maksim je našao spas u:
- Meditaciji i tehnikama disanja, koje je naučio od zatvorenika iz Nepala.Vežbanju, koje mu je pomoglo da sa 70 kg naraste do 95 kg.Čitanju knjiga – više od 100 pročitanih naslova promenilo je njegov pogled na svet.Zatvor mu je, kako sam kaže, postao manastir, mesto samospoznaje i duhovnog razvoja. Počeo je da piše dnevnik koji je kasnije prerastao u knjigu „Bio sam u paklu i pronašao raj u sebi“.U paklu zatvorskog života, pronašao je i iskrena prijateljstva.
Povezanost s drugim zatvorenicima, posebno onima koji nisu uspeli da izdrže psihološki pritisak, ostavila je duboke ožiljke. Smrt prijatelja u njegovom naručju, pokušaji samoubistava, svakodnevne borbe – sve su to trenuci koji su mu zauvek ostali urezani u sećanju.Iako je pomilovan 2019. godine, pravi pakao ga je tek čekao – zatvor za deportaciju. U tom zatvoru, gde su ljudi boravili u uslovima sličnim koncentracionim logorima, Maksim je proveo deset najgorih dana svog života.
Preko 130 ljudi u skučenom prostoru.Ljudi u zombiranom stanju, sa krvarećim ranama po telu.Uslovi u kojima se umire od banalnih bolesti.Po izlasku iz zatvora, Maksim se vratio u Nemačku. Teško se prilagodio normalnom životu – šokirale su ga svakodnevne tehnologije, raznolikost hrane, tišina kreveta. Bio je zbunjen ali i zahvalan. Njegova porodica se preselila u Australiju, ali je zadržao kontakt sa ćerkom.Maksim je svoje stradanje pretvorio u životnu misiju. Danas pomaže ljudima da pronađu unutrašnji mir, sreću i smisao. Njegova poruka je jasna – sve se u životu može preokrenuti, ako postoji volja i otvorenost za promenu.Naučene lekcije iz zatvora:
Sreća nije spoljašnja, već unutrašnja kategorija.Sloboda nije samo fizička – najbitnija je duhovna sloboda.I najgore životne situacije mogu postati osnova za najveći lični rastMaksimovo svedočenje ostaje snažan podsetnik na to koliko je tanka linija između života kakvog poznajemo i potpune propasti – i koliko čovek može da se izdigne iz pepela, jači nego ikad.