„Samo da me ne zaboraviš.“ Ove reči, koje je Ružica Sokić uputila svom mužu, možda najbolje oslikavaju dubinu emocija i životnu borbu jedne od najvoljenijih glumica bivše Jugoslavije. Iako je njen život bio ispunjen scenama dostojnim filmskog platna, ono što ga je obeležilo nisu samo reflektori pozornica, već i teški trenuci iz detinjstva, borba za identitet i izbor da ljubav i nežnost ne uskrati – čak ni onima koji su joj nanosili bol.
- Ružica Sokić rođena je u porodici Petra Sokića, trgovca i jednog od osnivača čuvenog beogradskog lista Pravda. Njena mladost nije bila obeležena privilegijama, već gorkom realnošću vremena. Kada je Drugi svetski rat stigao i do Beograda, sve što je porodica imala bilo je oduzeto. Štamparija, stanovi, dostojanstvo – sve je nestalo pod naletom nove vlasti. U njihov trosoban stan bez pitanja su useljeni sustanari iz sela Rušnja, što je tada bila uobičajena praksa prema “ruskoj formuli stanovanja”.
Ružica je u intervjuima kasnije govorila o tom periodu kao o najbolnijem u svom životu, napominjući da je njen otac bio višestruko maltretiran i zatvaran zbog svojih uverenja i izgovorenih reči. Iako je bio čak i osuđen na smrt, kasnije je oslobođen, ali bez prava na normalan život – ostao je bez građanskih prava i pod stalnom sumnjom.Ružica je, uprkos svemu, pronašla svoju veliku ljubav u Miroslavu Lukiću, čoveku koji joj je bio ne samo muž, već i oslonac kroz sve faze života. Ipak, napravila je životni izbor koji mnoge žene tada (a i danas) teško razumeju – svesno je odlučila da ne postane majka. Kako je sama rekla, karijera joj je bila prioritet, a strah od porođaja i prekida u stvaranju ju je naveo da se odrekne roditeljstva.
- Pored toga, nesrećno detinjstvo i stalna egzistencijalna nesigurnost stvorili su u njoj potrebu za slobodom. Nije želela obaveze koje bi je mogle sputavati. Iza tog stava krio se duboki, trajni strah od gubitka kontrole.Iako nije imala svoju decu, Ružica je nežnost i brigu usmerila na svog sestrića Ivana Trifunovića, koji je kasnije postao poznat kao muftija Abdulah Numan. Njegova odluka da prihvati islam izazvala je nelagodu u porodici, ali je Ružica bila jedina koja je to otvoreno prihvatila.
„Pozvala me je na ručak i pitala šta sam naučio u Indiji. Bila je jedina koja nije ćutala. Volela me je kao svoje dete.Njen odnos sa Ivanom svedoči o toleranciji, razumevanju i istinskoj ljubavi – osobinama koje je Ružica gajila i živela, iako je prošla kroz brojne nepravde.Ružica Sokić je preminula 2013. godine u 79. godini života, nakon duže borbe sa Alchajmerovom bolešću. Njena smrt označila je kraj jednog posebnog umetničkog poglavlja, ali i jednog života ispunjenog borbom, ljubavlju i izborima koji nisu uvek bili laki, ali su bili iskreni.