Otac Gojko Perović, koji često stoji uz ćivot Svetog Vasilija Ostroškog, na teži je način naučio da ne smijemo nikoga osuđivati. Iskreno i bez imalo ponosa podijelio je svoju priču sa svima.
Jednog dana, dok je stajao pored ćivota Svetog Vasilija Ostroškog u manastiru, otac Gojko je doživeo situaciju koja ga je duboko potresla. Mladić je ušao u crkvu sa limenkom soka u ruci, što je otac Gojka prenerazilo. Na svetom mestu, pri moštima Svetog Vasilija, činilo se neprikladnim da neko donese limenku, jer je to, kako je otac Gojko smatrao, bilo nepoštovanje prema svetinjama.
Iako je bio izuzetno zbunjen i besan zbog tog postupka, otac Gojko nije želeo odmah da reaguje. Pomislio je: “Neću ništa reći, neću praviti svađu… Ako samo pokuša da postavi tu limenku na ćivot, tek tada ću da reagujem.” I tako je čekao. Mladić je prišao, a otac Gojko je u tom trenutku bio ispunjen unutrašnjim osuđivanjem: “Kako je moguće da neko ne zna osnovne stvari o poštovanju crkve? Da li je ikada neko učio ovog momka da ne unosi takve stvari na sveto mesto?” Misli su mu bile pune ljutnje i osuđivanja.
Međutim, mladić je, u trenutku kada je prišao bliže, iznenadio oca Gojka. Umesto da je nastavio sa nepoštovanjem, on se okrenuo i ljubazno upitao: “Oče, je li vruće?” Otac Gojko je odgovorio: “Pa, jest.” Tada je mladić iznenada rekao: “Evo malo soka da se osvježite.” Taj čin ljubaznosti i pažnje potpuno je preokrenuo situaciju.
Ovaj trenutak duboko je dirnuo oca Gojka. Kako srce čoveka može da bude prevareno! Pomislio je da je mladić grešnik, da ne poštuje crkvu, da nije dostojan da bude na tom svetom mestu. Međutim, u stvarnosti, mladić je želeo samo da pokaže pažnju i ljubaznost, nadajući se da će otac Gojko biti osvežen.
Otac Gojko se setio Hristovih reči: “Ne sudite, da vam se ne sudi.” U tom trenutku shvatio je duboku istinu da nije uvek lako razaznati prava osećanja i motivacije drugih ljudi, i da nikada ne treba žuriti sa osuđivanjem. On je grešnik, kao i svi mi, i u njegovom srcu je vladala borba između osuda i ljubavi prema bližnjem.
Zaključak: Ova situacija podseća nas na važnost unutrašnje mudrosti i saosećanja. Nikada ne možemo znati šta se nalazi u srcu druge osobe, iako spolja može izgledati da su njihove akcije neprimerene ili pogrešne. Osuda nije uvek pravi odgovor, a istinska pobožnost i ljubav prema bližnjemu često se nalaze u jednostavnim, nesebičnim gestovima. Hristos nas poziva da ne sudimo, jer svi mi imamo svoje slabosti i greške.