Miloš Savčić, često opisan kao najbogatiji Srbin svih vremena, rođen je 1865. godine u Svilajncu, u porodici trgovaca. Njegovo ime postalo je sinonim za izuzetnu poslovnu sposobnost, ali i duboku privrženost svojoj domovini, Srbiji. Prema procenama, njegovo bogatstvo bi danas bilo približno 17 milijardi dolara, čime bi zaslužio mesto među najuticajnijim poslovnim ljudima u istoriji Balkana.
Obrazovanje i rani život
Savčić je bio visoko obrazovan. Školovao se u Beogradu, a potom je otišao u Nemačku, tačnije u Minhen, gde je završio Visoku tehničku školu. Iako je imao priliku da gradi karijeru u inostranstvu, odlučio je da se vrati u Srbiju i nastavi sa razvijanjem svojih poslovnih poduhvata, koji će ostaviti dubok trag u zemlji.
Poslovni uspesi i doprinos razvoju infrastrukture
Savčić je bio jedan od pionira u mnogim industrijama. Jedan od najvažnijih poduhvata bio je kupovina državne šume “Tara” 1901. godine, nakon čega je osnovao prvu parnu pilanu u Srbiji. Bio je ključni akter u razvoju infrastrukture u zemlji, a najistaknutiji projekat bio je izgradnja pruge Niš-Knjaževac. Do izbijanja Prvog svetskog rata, gotovo 90% radova je bilo završeno, uključujući brojne tunelima i mostovima. Međutim, zbog ratnih okolnosti, pruga je puštena u upotrebu tek 1920. godine.
Nadalje, Savčić je bio preduzetnik u oblasti brodarstva i transporta, osnivajući kompaniju u Beogradu, dok su njegovi rudnici širom Srbije, ukupno više od 260, dodatno povećali njegovu imovinu.
Briga o radnicima
Jedna od ključnih karakteristika Miloša Savčića bila je njegova briga o radnicima. Smatrao je da je zadovoljan radnik temelj za uspeh svakog biznisa. Pružao im je besplatne kuće, zemljište, ogrev, električnu energiju i zdravstvenu zaštitu, a obezbedio im je i besplatno obrazovanje za decu. Savčić je verovao da je obrazovanje ključ za bolju budućnost, i trudio se da obezbedi resurse potrebne za napredak mladih radnika.
Filantropija i nasleđe
Osim što je bio poslovni lider, Savčić je bio i veliki dobrotvor. Njegov doprinos širem društvenom okruženju i razvoju Srbije nije bio samo u materijalnim stvarima, već i u moralnim vrednostima koje je promovisao. Poznat je po tome što nije bio motivisan samo profitom, već je želeo da ostavi trajni pečat na svoju zemlju kroz društvenu odgovornost. Njegova dela ukazuju na to da je bio vizionar koji je verovao u snagu zajedništva i solidarnosti.
Imovina i politička aktivnost
Miloš Savčić je posedovao mnoge nekretnine širom Srbije, ali i u Crnoj Gori, Makedoniji i drugim zemljama Balkana. Neke od najpoznatijih zgrada u Beogradu, kao što su one u Knez Mihailovoj ulici, bile su deo njegovog imanja, a značajan broj njih imao je neparne brojeve, što je bila njegova specifična preferencija.
Osim što je bio uspešan u poslovnom svetu, Savčić je imao i političku ulogu. Tokom 1920-ih godina postao je gradonačelnik Beograda i obavljao ovu funkciju godinu dana. U tom periodu je napravio značajne korake za razvoj grada, među kojima su osnivanje gradske štedionice i električne centrale u Beogradu. Njegova politička aktivnost nije bila samo u Srbiji; zajedno sa Jovanom Cvijićem, osnovao je Srpski komitet u Ženevi, što pokazuje njegovu međunarodnu posvećenost.
Porodični život i nasleđe
Miloš Savčić je izgradio villu u Užičkoj 15 u Beogradu, u delu grada gde je kasnije nastalo elitno naselje Dedinje. Ova vila postala je dom za Josipa Broza Tita i druge značajne ličnosti. Zanimljivo je da je Tito još u tridesetim godinama prošlog veka izjavio da će živeti upravo u toj vili.
Nažalost, tokom Državnog udara 1941. godine, porodice Savčić i Acović su izgubile sve svoje nekretnine. One su bile očit primer imovine oduzete tokom ratnih godina, a mnogi članovi bogatih i uglednih porodica, među kojima su bile i ove, završili su u logorima.
Zaključak
Miloš Savčić je bez sumnje bio izuzetna ličnost, čije preduzetničke sposobnosti, ali i moralne vrednosti, ostaju kao trajno nasleđe za buduće generacije. Kroz svoju poslovnu karijeru, kao i kroz svoj filantropski rad, on je promenio lice Srbije i ostavio neizbrisiv trag u istoriji zemlje. Njegov život bio je posvećen razvoju, napretku i ljudskim vrednostima, a iako je većina njegove imovine bila oduzeta nakon njegove smrti, njegov uticaj na društvo i dalje traje.