Priča o Edivardi O’Bari postala je jedan od najpoznatijih i najtragičnijih slučajeva u Americi, ostavljajući dubok utisak na sve koji su je čuli. Ovo je priča o neizmernoj ljubavi, žrtvi i borbi jedne porodice, koja je, uprkos svim preprekama, ostala zajedno. Započela je 1969. godine, kada je mlada Edivarda O’Bara, šesnaestogodišnja devojka iz Majamija, naišla na medicinsku grešku koja joj je promenila život, te ju je ujedno pretvorila u simbol borbe za život.
Edivarda je bila mlada devojka koja je imala velike snove i ambicije, no, splet nesrećnih okolnosti doveo je do toga da je nakon dijagnoze dijabetesa, koja joj je postavljena krajem 1969. godine, primila oralni insulin koji je kasnije zabranjen zbog ozbiljnih nuspojava. Nažalost, tokom božićnih praznika iste godine, Edivarda je obolela od gripa i povratila lek koji joj je bio prepisan, što je izazvalo dramatično nakupljanje šećera u njenom organizmu. Ovaj problem, koji je započeo kao običan grip, prouzrokovao je niz ozbiljnih komplikacija koje su njen organizam dovele do kolapsa.
- No, najtragičniji trenutak nastao je kada je Edivarda u noći između 2. i 3. januara 1970. godine, usred strašnih bolova, počela da se trese. Otac Džo, koji je upravo bio na pecanju, vratio se kući i zatekao svoju ćerku u teškom stanju, s „šećernim kristalima“ ispod kože. Njena sestra Kolen se priseća te strašne scene, govoreći da je vrištala, a otac je očajnički trljao Edivardine noge kako bi pokrenuo cirkulaciju. Ubrzo su je odvezli u bolnicu, ali pre nego što je izgubila svest, Edivarda je majci rekla teške, ali dirljive reči: “Obećaj mi da me nikada nećeš ostaviti.” Majka Kej je, s suzama u očima, obećala: “Naravno da neću, nikada te ne bih ostavila, dušo.”
Iako su doktori pokušavali da je spase, njeni organi su ubrzo počeli da otkazuju. Pluća su joj se urušila, bubrezi su prestali da rade, a srce nije bilo u stanju da snabdeva mozak dovoljnim količinama kiseonika. Od tog trenutka, Edivarda je bila u komi, a njena majka Kej je ispunila obećanje i ostala uz svoju ćerku 24 sata dnevno, brinući se za nju. Svake noći, Kej je okretala Edivardu kako bi sprečila nastanak rana zbog dužeg ležanja i hranila je putem cevčica. Majka je bila neumorna, iako je to značilo odricanje od svog života i sna. Njena ljubav prema Edivardi bila je toliko snažna da je odbijala sve preporuke da je pusti da umre.
Tijekom godina, Edivardina porodica je prolazila kroz velike žrtve. Otac Džo je morao da radi tri posla kako bi platio medicinske troškove, a uprkos svim naporima, preminuo je 1977. godine od srčanog udara. Kej, kojoj je bilo nemoguće da napusti svoju ćerku, nastavila je borbu, gomilajući dugove koji su na kraju dostigli 160.000 funti. Kada je Kej preminula 2008. godine u 80. godini života, brigu o Edivardi je preuzela njena sestra Kolen. Bez oklevanja je napustila svoj posao kako bi bila uz svoju sestru. “Nisam ni na trenutak razmišljala. Ona je moja sestra. I volim je,” rekla je Kolen, jasno ukazujući na to da je u ovoj situaciji ljubav bila veća od svega.
Priča o Edivardi postala je vrlo poznata u Americi, a hiljade ljudi je dolazilo u njen dom kako bi proslavili njen 56. rođendan, nakon što je Kolen poslala čak 4.000 pozivnica. Međutim, uz slavu su došle i neprijatnosti. Američka organizacija “Hemlok Society”, koja se zalagala za pravo na dostojanstvenu smrt, pokušavala je da ubedi Kej da dozvoli da Edivarda umre. Njihova borba nije bila samo protiv bolesti, već i protiv tihog pritiska društva. Na Božić 1981. godine, porodica je primila preteći telefonski poziv – neko je obećao da će “okončati muke” Edivardi. Samo nekoliko sati kasnije, nepoznata osoba je ispalila metak u kuću. Srećom, niko nije povređen, ali ova pretnja pokazuje duboko nesporazumevanje prema nečijoj borbi za život.
Nakon 42 godine borbe, Edivarda O’Bara je preminula 21. novembra 2012. godine, u svojoj 59. godini života, u svom domu. Sahranjena je pored svojih roditelja, koji su ceo život posvetili brizi o njoj. Njen život, iako ispunjen patnjom i izazovima, postao je simbol neizmerne porodične ljubavi i istrajnosti. Priča o Edivardi ostaje zabeležena kao prava legenda o ljudskoj upornosti i o ljubavi koja ne zna za granice, kao priča o pravoj “Uspavanoj lepotici”.
Edivarda je tokom svog života postala simbol nade i hrabrosti. Njen život bio je ispunjen posetama poznatih ličnosti, poput pevača Nila Dajmonda i bivšeg predsednika SAD Bila Klintona. Iako je njeno telo bilo u komi, njena priča o ljubavi, hrabrosti i posvećenosti nastavila je da inspiriše ljude širom sveta.