Dunja Lango bila je poznata i po svom značajnom novinarskom i televizijskom radu, a za mnoge je postala prepoznatljiv lik, ne samo zbog svog profesionalnog angažmana, već i zbog svog privatnog života. Njeno ime povezivalo se s kultnim televizijskim emisijama, ali i sa diplomatskim i životnim izazovima koje je prevazilazila sa velikim uspehom. Ovaj članak donosi priču o životu i karijeri jedne od najcenjenijih ličnosti na jugoslovenskoj televiziji.
Početak životne i profesionalne priče
Dunja Lango rođena je 27. novembra 1941. godine u Zagrebu, pod imenom Dunja Figenvald. U rodnom Zagrebu, pohađala je Filozofski fakultet, gde je studirala engleski i francuski jezik, a kasnije je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je stekla zvanje na odseku za engleski jezik i književnost. Balet i gluma bili su njene prve ljubavi, a još kao dete bila je članica Pionirskog kazališta, dok je u srednjoj školi probala da se bavi glumom. Iako je bila talentovana u mnogim umetničkim disciplinama, odlučila je da se opredeli za novinarstvo, čime je započela svoju prepoznatljivu karijeru.
Novinarska karijera na RTV Beograd
Početak njene novinarske karijere vezan je za RTV Zagreb, ali je ubrzo, 1967. godine, prešla na RTV Beograd, gde je stekla ogromnu popularnost kao spikerka i voditeljka. Osim informativnog programa, bila je prisutna i u kulturno-zabavnom programu na RTS-u, gde je postala izuzetno cenjena. Tokom svoje karijere, Dunja Lango vodila je brojne televizijske prenose i kvizove, uključujući i kultnu emisiju „Igre bez granica“, koja je bila veliki hit. Međutim, možda je njena najveća popularnost vezana za emisiju „Nedeljno popodne“ i druge programe, poput „Na četiri točka“, „Sedam zamki“, i „Dva kapitena“.
Iako je bila visoko pozicionirana u medijima, u jednom od svojih tekstova, koji je prenet i na Yugopapiru, Dunja Lango podelila je svoja osećanja o odlasku iz Zagreba i počecima u Beogradu. Iako je imala sve što je većina ljudi mogla da poželi—mladost, zdravlje, posao koji voli—osećala je da nešto nedostaje u njenom životu. Naime, nije imala sebe, te se povukla u unutrašnji svet, kako bi pronašla unutrašnju slobodu i mir.
Izazovi javnog života i osobna refleksija
Dunja Lango često je govorila o izazovima s kojima se suočavala u javnom životu. Na početku svoje karijere, bila je podvrgnuta strogim društvenim filterima, koji su joj nametali rigidne norme ponašanja. Kako je istakla, njen privatni život bio je pod stalnom proverom i ocenjivanjem, zbog čega je često morala da se uklapa u očekivanja drugih. Ovo je, kako je kasnije priznala, uticalo na njenu ličnost i način na koji je donosila odluke.
Dunja je, zbog tog iskustva, postala vrlo nepopustljiva u odnosu prema testiranjima i pokušajima da bude „proverena“ od strane drugih. Čak je izjavila da nikada nije volela ni da kupuje odeću na način kako se to obično radi, jer joj je više odgovaralo da kupi ono što joj se dopadne, bez da se mnogo konsultuje s okolinom. Takva je bila i u svojoj novinarskoj karijeri, u kojoj je redovno pokušavala da se izrazi kroz vlastitu interpretaciju događanja i likova koje je predstavljala.
Postignuća i priznanja
Dunja Lango bila je šestostruka dobitnica novinarske nagrade Gordana Boneti, dodeljivane najboljim spikerima na području bivše Jugoslavije. Takođe je bila petostruka dobitnica Oskara popularnosti prema magazinu „TV revija“. U 1981. godini, njeno ime je postalo sinonim za kvalitetno vođenje programa, kada je i zvanično postala proglašena za „umetnika-voditelja Srbije“.
Njena popularnost nije bila vezana samo za televizijske emisije. Dunja Lango je, osim toga, igrala u nekoliko filmova, među kojima su „Moja luda glava“ iz 1971. godine, „Bež“ iz 1972. i „Bombaši“ iz 1973. godine. Ove uloge doprinele su njenoj prepoznatljivosti i u svetu filma, iako je njen primarni posao bio vezan za televiziju.
Privatni život i porodica
Dunja Lango je poznata i po bogatom privatnom životu. U jugoslovenskim medijima često je bila označena kao „dama sa četiri prezimena“, jer se nekoliko puta udavala i menjala prezimena prema prezimenima svojih supruga. Prvi brak sklopila je dok je još bila studentkinja, kada je u Zagrebu postala supruga novinara Milana Sigetića. Nakon toga se preselila u Beograd, gde je u braku sa Milanom Miličevićem Langom dobila dvoje dece—sina Istoka i ćerku Srnu, koja je kasnije postala poznata glumica. Njen treći suprug bio je crnogorski preduzetnik Živko Puletić, s kojim je 1986. godine dobila sina Luku.
Zaključak
Dunja Lango je bila ličnost koja je svojim radom i životnim pričama obeležila mnoge godine jugoslovenskog televizijskog i medijskog života. Njena sposobnost da balansira između profesionalnih uspeha i ličnih dilema stvorila je sliku žene koja je uprkos svim izazovima zadržala svoju unutrašnju slobodu. Njeni uspesi i prepoznatljivost kako u medijima, tako i u privatnom životu, ostavili su dubok trag na generacijama koje su je pratili i cenili.