Dve godine bez Siniše Mihajlovića: Porodična ljubav i sećanje na legendu
U decembru 2024. godine, obeležene su dve godine od tragične smrti jednog od najpoznatijih fudbalskih igrača i trenera, Siniše Mihajlovića. Iako je on izgubio svoju borbu sa teškom bolešću, leukemijom, sećanje na njega i dalje živi, kako u srcima njegovih najbližih, tako i u svetu fudbala i šire. Tuga koju osećaju njegovi najmiliji, ali i svi koji su ga poznavali, nije prestala ni dan danas.
U trenutku kada je borba sa bolešću bila najintenzivnija, Siniša je imao ogromnu podršku svoje porodice, koja je bila uz njega svakog dana i u svakom trenutku. Njegova voljena supruga i deca, kao i mnogi prijatelji, ostali su uz njega do poslednjeg dana, a njihova ljubav i podrška bile su ključne u njegovoj borbi. Iako je Mihajlović napustio ovaj svet, njegova porodica nije prestala da obeležava važne datume, kao što su njegov rođendan, i to na emotivan način.
Poruka Viktorije, ćerke koja se posebno vezivala za njega
Viktorija Mihajlović, najstarija ćerka legendarnog fudbalera, posebnu vezanost za oca pokazuje i danas, postujući njegov život i uspomene koje je sa njim imala. Na društvenim mrežama, Viktorija redovno deli trenutke koje je provodila sa svojim ocem, ne skrivajući koliko joj je teško zbog njegovog gubitka.
U objavi povodom njegovog 56. rođendana, Viktorija je podelila emotivne poruke, koje su dirnule mnoge. Iako nije bilo fizičke prisutnosti njenog oca, ona i dalje oseća njegovu ljubav i prisutnost u svakom trenutku svog života. „Silazila sam niz stepenice, držeći te pod ruku, bar milion puta. A sada, kada te više nema, svaki stepenik nosi prazninu.“ Ove reči govore o tome koliko joj nedostaje otac, ali i o dubokom emocionalnom vezivanju koje su imali.
Iako je njeno putovanje nastavljeno, Viktorija se seća tih trenutaka koje je delila sa svojim ocem, i to na način koji ističe da, iako se mnoge stvari menjaju, ljubav prema Siniši nikada neće prestati.
- „I pored svega, naše dugo putovanje trajalo je tako kratko. Moje i dalje traje, ali mi više nisu potrebni slučajnosti, rezervacije, zamke, ni osude onih koji veruju da je stvarnost samo ono što se vidi.“
- „Silazila sam niz stepenice s tobom, držeći te pod ruku, ne zato što se sa četiri oka bolje vidi, već zato tata, što su me tvoje plave oči, iako umorne i zamagljene, videle najiskrenije.“
Ove reči pružaju uvid u to koliko su Viktorija i Siniša bili povezani i koliko je ta veza bila duboka i posebna. S obzirom na to da je Viktorija provela mnogo godina sa svojim ocem, svi ovi trenuci su neprocenjivi za nju.
Rukopis koji ostaje zauvek
U ovoj emotivnoj objavi, Viktorija je podelila i jedno od pisama koje joj je njen otac ostavio. Na tom papiru, Siniša je napisao:
„Možda nisam savršen, ali ponosan sam što sam tvoj otac. Ti si oličenje ljubavi, i nikada neće biti nekog kao što si ti – potpuno jedinstvena i posebna. Voleo bih da mogu da ti kažem koliko te volim! Tata.”
Ovaj rukopis je ne samo dokaz koliko je Siniša voleo svoju ćerku, već i podsećanje na to koliko su u njemu postojale dube ljubavi i emocija, koje nisu uvek bile očigledne kroz njegovu javnu ličnost, ali su sigurno bile snažno prisutne u privatnom životu. Viktorija je ovom porukom jasno pokazala da je to pismo jedan od najvrednijih tragova koje je njen otac ostavio, a koji će zauvek biti deo njenog sećanja na njega.
Sećanja koja traju
Iako je Mihajlović preminuo, njegova porodica nastavlja da čuva uspomene na njega kroz brojna sećanja i fotografije. Supruga i deca redovno dele emotivne trenutke sa društvenim mrežama, čime pokazuju da je Siniša i dalje prisutan u njihovim životima. Sve ove slike i poruke odražavaju duboku ljubav i poštovanje prema njemu i njegovom nasleđu.
Njegova smrt ostavila je veliku prazninu, ali je i dalje prisutan u srcima svih onih koji su ga voleli. Na rođendan, ili čak i u svakodnevnim trenucima, setili su ga se oni koji su ga poznavali i voleli, a sećanja na njegovu hrabrost, talent i ljubav prema porodici ostaju živahna. U tom duhu, Mihajlović nikada neće biti zaboravljen.