Dona Ares, talentovana i voljena pevačica, dugo je bila simbol snage i borbe. Iako je celokupna javnost znala da je njena borba sa rakom bila iscrpljujuća, ona nikada nije dozvolila da to pokoleba njen duh. Dona je bila osoba koja je uvek zračila energijom, vedrinom i pozitivnošću, čak i u najtežim trenucima svog života. Međutim, uprkos svim naporima i hrabrosti koju je pokazivala, nažalost, život je odlučio da je napusti. Dona je preminula 2. oktobra 2017. godine u 41. godini života, nakon što je dve godine neprestano boravila sa teškom bolešću koja ju je na kraju odnela.
Njena borba protiv raka nije bila laka. U 39. godini života, Dona je saznala da boluje od teškog oblika karcinoma, a njeno putovanje kroz lečenje bilo je prepuno uspona i padova. Iako je u početku pobedila bolest dva puta, ona se nažalost vratila, još snažnija i destruktivnija. Ali ni tada Dona nije gubila nadu. U njenom srcu je uvek bilo mesta za veru, borbenost i ljubav prema životu. Svaki dan borbe bio je podjednako težak, ali ona je odlučila da ne odustane.
- Inspirisana sopstvenom borbom, Dona je odlučila da napiše knjigu pod nazivom “Soba za nikoga”, koja je bila njena lična ispovest i istinska svedočanstva o tome kroz šta je sve prošla. Ova knjiga postala je njen način da podeli svoju unutrašnju snagu sa svetom i da inspiriše sve koji se bore sa sličnim problemima. Njene reči postale su lekovite, a njeno iskustvo je dotaklo mnoge ljude, pružajući im nadu i snagu.
Kroz sve to, Dona je imala snagu da bude uz svoju porodicu, prijatelje i fanove. Iako je bolest napadala njeno telo, njen duh je ostao nepokolebljiv. U jednom od svojih gostovanja, Dona je otvoreno govorila o tome šta misli da je dovelo do njenog oboljenja, iznoseći svoje sumnje o tome da je bolest mogla biti izazvana nečim što je konzumirala, poput mleka. Iako je znala da će njene reči možda izazvati kritike i razumevanje drugih, ona je ostala verna svom stavu, govoreći istinu onako kako je ona videla.
Njoj nije bilo lako da se pomiri sa tim što joj je sudbina pripremila, ali do poslednjeg trenutka Dona je bila vedra, nasmejana i puna života. Na društvenim mrežama, njeni pratioci mogli su da prate njenu borbu i emocije, a Dona je često delila svoja osećanja sa svetom. U jednom od svojih postova, kratko je napisala: “Još uvek sam dobro! Podnošljivo je, iako već osećam i vidim, uostalom, kako polako bledim”. Uprkos tome što je bila svesna ozbiljnosti svog stanja, njeno srce nije gubilo ljubav i veru.
- Pet dana pre svoje smrti, Dona je postavila na Instagram još jednu fotografiju, ona iz vremena kada nije bila obolela. Na toj slici bila je u svom najboljem izdanju, srećna i potpuno zdrava. “Volim vas, vaša Dona Ares”, napisala je uz sliku, ostavljajući svojim fanovima i voljenima poruku nade i ljubavi. To je bila njena poslednja slika na društvenim mrežama, simbol njene borbe, njene lepote i hrabrosti, ali i opraštanja koje je dolazilo.
Njena smrt ostavila je prazninu u srcima mnogih. Iako je prošlo vreme, oni koji su je voleli, i dalje osećaju njen nedostatak. Njene reči, njena snaga, i njen optimizam, ostali su sa svima koji su je poznavali. O njenoj borbi, njenoj hrabrosti i porukama koje je ostavila, često se govori. “Verujte mi, da vremenom ne postaje lakše, samo teže”, rekla je njena majka. Ali Donin duh, njen način života i njena borbenost, bili su i ostali svetli primer. Iako tuga nikada neće u potpunosti proći, svi oni koji su je poznavali, trude se da ispunjavaju njenu želju i lekciju koju im je ostavila: ‘Do poslednjeg trena morate biti jaki, boriti se svakog dana iz početka.’
Dona Ares je bila žena koja nije dopuštala da je život pokoleba. Ona nije dozvolila da bolesti, padovi ili teške situacije definišu njen život, već je svakodnevno izborila svoju bitku, nastojeći da život, pa i u najtežim trenucima, bude vredan. Neka njen duh i njena hrabrost inspirišu sve nas da nikada ne odustanemo, bez obzira na to kroz šta prolazimo.