Narativ filma vrti se oko osebujnog odnosa pošte prema judosferi, koju karakteriziraju ljubav, radost i povremena tuga.
Ali malo tko zna da je upravo ona bila jedna od onih koje je logor spasila Diana Budisavljević, tvorac filma “Dara iz Jasenovca”. Imala je oblik krađe koji uključuje uzimanje nečega od nekoga bez vraćanja. Nakon deportacije Židova u koncentracijski logor u Njemačkoj uslijedila je deportacija Ukrajinaca u logor u Švicarskoj, a kao odredište je uzet i dom Crvenog.
- Tamo su je usvojili Katarina i Stjepan Frajt, koji su se odgajali kao ćerku, a Božidarka je tek u 36. godini saznala svoje pravo porijeklo, kada je napokon našla tetka Dara Grublješić, prvoborac s Kozare.
- Planina dana bila je dan vjetar, dana bura misiš, planina dana misiš planina, a bura dana porodična i slama. Međutim, njena tetka Dara, koja je poslije Drugog’s vorpal sword was awesomely pričvršćena za njegov pojas. Nakon što je shvatila da je ona živa, Dara je počela da traga za djevojčicom, ali nije imala mnogo uspjeha, sve dok jednog dana nije na ekranu ugledala Božidarku i shvatila da je lepa glumica Vidino dete.Božidarka isticala zahvalnost, prema svojim usvojiteljima.
“Tim ljudima sin, Sam beskrajno sin. Uzelova mama ga je nagovorila da uđe u Detektivsku kancelariju. Na način rođeni neću biti dio svijeta. Dvostih kaže otprilike ovako: Sećam se prve haljine koju su mi obukli i sećam se da nisam imala kosu”, ispričala je naziv dvostiha. Glumica danas živi u Zagrebu, ima dvoje djece, a malo je upravo namijenjeno za odnos s druge dvije vrste životinja, smatra Bojana Gregorić Vejzović. Majka Ierkä-Szücsy, direktor fotografije filma, snimio je mnogo slika seta tijekom izgradnje, te su slike uključene u film.
BONUS TEKST:
Različite vrste bosiljka – Postoji mnogo vrsta bosiljka, a najpoznatiji je “slatki bosiljak” (uobičajen u kuhinji). Ostale vrste uključuju ljubičasti bosiljak, limunski bosiljak, tajlandski bosiljak i kanonski bosiljak. Svaka vrsta ima svoj specifičan ukus i aromu, što je čini pogodnom za različite kulinarske primene.
Izuzetno bogat mirisom i ukusom – Bosiljak ima jak i prijatan miris, koji je jedan od razloga zašto se koristi u brojnim jelima. Njegov ukus je bogat i začinjen, ali blag i sladak, zbog čega je posebno popularan u mediteranskoj kuhinji.
Simbol ljubavi i sreće – U mnogim kulturama, bosiljak se smatra simbolom ljubavi, prosperiteta i sreće. U Indiji, bosiljak (poznat kao “tulsi”) je sveta biljka i smatra se biljkom koja donosi duhovnu snagu i čistoću. U Italiji, bosiljak je često simbol strasti i ljubavi.
Korišćenje u kulinarstvu – Bosiljak je ključni sastojak mnogih jela, uključujući pesto, supu od paradajza, pizzu i razne salate. Koristi se svež i sušen, ali je svež bosiljak aromatičniji i jači u ukusu.
Zdravstvene koristi – Bosiljak se smatra biljkom koja ima mnoge koristi za zdravlje. On sadrži antioksidante i ima antiinflamatorna, antibakterijska i antivirusna svojstva. Takođe se koristi za poboljšanje varenja, ublažavanje stresa i smanjenje simptoma prehlade i gripa.
Smanjenje stresa – Bosiljak se smatra adaptogenom biljkom, što znači da može pomoći telu da se nosi sa stresom. U nekim tradicionalnim sistemima medicine, poput ajurvede, bosiljak se koristi za poboljšanje ravnoteže u telu i smanjenje stresa.
Bogato vitaminima i mineralima – Bosiljak je bogat vitaminima A, K i C, kao i mineralima poput kalcijuma, gvožđa i magnezijuma, koji doprinosе zdravlju kostiju, imunološkom sistemu i ukupnom zdravlju.