Reditelj i čuveni autor popularnog filma “Tragač”, Milorad Milinković, preminuo je u ranim jutarnjim satima danas, a tragičan događaj dogodio se u porti crkve u Jabukovcu, gde je prisustvovao ponoćnoj liturgiji. Prema izveštajima meštana, Milinković je otišao na pričest u lokalnu crkvu, a nakon što je izašao, iznenada se srušio u porti. Hitna pomoć brzo je stigla, ali nažalost, reditelj je preminuo od srčanog udara pre nego što je mogao da bude transportovan u bolnicu. Njegovo telo prebačeno je u kapelu negotinske bolnice, dok je vest o njegovoj smrti pogodila mnoge koji su ga poznavali, jer je bio izuzetno poštovan u svom struci.
Nažalost, povećan broj slučajeva srčanih udara, naročito među mladima, postao je ozbiljan problem u poslednjim decenijama. U savremenom društvu, ubrzan način života, stres, loša ishrana i fizička neaktivnost sve češće dovode do ozbiljnih kardiovaskularnih problema. Srčani udar je postao vrlo čest uzrok smrti među mladim ljudima, iako se do nedavno smatralo da je to bolest koja pogađa starije osobe. Dr Nenad Ratković, poznati kardiolog, jednom prilikom je govorio o tome šta sve utiče na nastanak ovih bolesti. On je podvukao da je osnovni princip zdravog života umerenost.
Ratković je istakao da ishrana treba da bude raznovrsna i da se u njoj naglasak stavlja na zdravije masnoće, kao što su masne kiseline iz povrća i plodova mora, voće, celo zrno i obrano mleko, dok bi se trebalo izbegavati visokokalorična hrana bogata zasićenim masnim kiselinama, poput crvenog mesa. Prekomerna konzumacija ovih namirnica može dovesti do povećanja telesne mase, gojaznosti i poremećaja u metabolizmu, što direktno utiče na kardiovaskularni sistem. Takođe, visok unos kuhinjske soli može izazvati povišen krvni pritisak, što je još jedan faktor rizika za srčane bolesti.
- Umerenost u životu podrazumeva i potpuno odricanje od pušenja, jer pušenje značajno povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Kardiolog je objasnio kako pušenje ubrzava rad srca, što može biti ozbiljan problem, jer dugoročno gledano, pušenje uzrokuje patološke promene u krvnim sudovima, što ubrzava njihov “starenje”. Ove promene mogu dovesti do sužavanja krvnih sudova i povećanog rizika od srčanog udara i angine pektoris.
Doktor Ratković je takođe upozorio na prve simptome koji mogu ukazivati na srčane probleme, ali koji se često zanemaruju. Osećaj zamora, bol u grudima, vrtoglavica, nesvestica, uporne glavobolje i osećaj gušenja mogu biti signal da nešto nije u redu sa srcem. Često se ovi simptomi zanemaruju, a mnogi ljudi ih ne prepoznaju kao upozorenje koje telo šalje.
Štaviše, stručnjaci iz celog sveta upozoravaju da će do 2030. godine broj smrtnih slučajeva od bolesti srca i krvnih sudova znatno porasti. Statistike sugerišu da bi do tada moglo doći do smanjenja životne dobi zbog tih oboljenja. Ipak, još je moguće sprečiti ili ublažiti posledice ovih bolesti ako se na vreme prepoznaju rani simptomi.
Među simptomima koji mogu ukazivati na srčane probleme, često se spominju bolovi u stomaku, koji se javljaju sa osećajem nadutosti, mučninom i ponekad povraćanjem. Ovaj simptom je uobičajen kod oba pola, a može biti znak da srce nije u najboljoj formi. Umor, naročito onaj koji se javlja u neuobičajenim situacijama, može biti ozbiljan alarm. Žene češće prijavljuju umor kao znak upozorenja, jer ponekad osećaju iscrpljenost čak i prilikom obavljanja jednostavnih dnevnih aktivnosti.
Simptomi poput preteranog znojenja, naročito ako se javljaju bez obzira na spoljašnju temperaturu, mogu takođe ukazivati na probleme sa srcem. Aritmija, odnosno nepravilan rad srca, često se manifestuje kroz napade panike i teskobe, dok nesanica, koja uključuje teškoće sa spavanjem i ranojutarnje buđenje, često pogađa žene, i to kao jedan od simptoma kardiovaskularnih bolesti. Pored toga, plitko disanje, vrtoglavica, bolovi u grudima i širenje bola na ruke, vrat ili vilicu, često su signali koji ne smeju biti ignorisani.
Uprkos svim savremenim medicinskim napretcima, srčane bolesti i dalje ostaju jedan od vodećih uzroka smrti. Stoga je izuzetno važno obratiti pažnju na rane simptome, živeti umerenim životom i pratiti preporuke stručnjaka kako bi se smanjio rizik od nastanka ozbiljnih kardiovaskularnih problema.