Moja mama se ponaša kao devojčica, pomislila je Gvena.
Anabela je celog života živela u svom skromnom nestvarnom svetu. Nikada nije brinula o normalnim životnim problemima niti je imala nekih teškoća. Oduvek su drugi brinuli o njoj. Bila je jedinica starih roditelja koji su joj pružili veliku ljubav i flnansijsku sigurnost. Dobili su je jako kasno kada su se već pomirili sa sudbinom da će živeti bez dece, i ispunjavali su joj sve želje. Uživali su u njenoj lepoti i ljupkosti, štitili su je više nego što je bilo potrebno tako da nikada nije uspela da se suoči sa nekim problemom. Udala se veoma rano za muškarca mnogo starijeg od sebe. On je obožavao, a kada je rodila Gvenu njihovoj sreći nije bilo kraja. I pored toga što su imali ćerku, Gvenin otac je nastavio da brine o svojoj supruzi kao da je neka velika, nestvarna vrednost. Čuvao je od svih problema i trudio se da joj ulepša svaki dan. Ispunjavao joj je sve želje. Posle njegove smrti, Anabeli je ostao veliki račun u banci tako da nije imala novčanih problema. Nastavila je da živi na uobičajeni način sve dok Gvena nije otišla u Njujork. Tada je u Anabelinom životu nastala velika promena. Ostala je sama i nije mogla da se snađe. Ogromna, prazna kuća je plašila i ona je odlučila da izda neke sobe. Raspoloženje joj se brzo popravilo i ona se oduševljavala svojim stanarima. Kuća je ponovo bila vesela i bučna, kao što je navikla. Zadržala je staru poslugu i život je tekao bez većih promena. Bila je ponosna na Gvenin uspeh, hvalila se prijateljicama i svakodnevno razgovarala sa ćerkom telefonom. Nije želela da je poseti, jer je Njujork za njen ukus bio preterano bučan i velik grad.
Taksi je skrenuo sa glavnog puta i krenuo ka kući. Zaustavio se pred kapijom. Gvena je platila vožnju, a taksista joj je pomogao da izvadi kofere i torbe.
Osetila je pravo zadovoljstvo dok je gledala kuću i opijala se omamljujućim mirisima cveća iz bašte. Kuća je bila ogromna na dva sprata, građena od belog kamena sa visokim francuskim prozorima i balkonima ukrašenim metalnim ogradama kao čipkom. Kuća je savršeno odgovarala Gveninoj majci. Obe su bile lepe, krhke, nepraktične i setne.
Gvena je pogledala na sprat. Tu su se nalazile sobe koje je njena majka izdavala. U jednoj od tih soba stanovao je i Luk Pauers, ali ne još dugo, mislila je devojka. Došla sam da te oteram, a to ću i uraditi, odlučila je.
Otvorila je gvozdena vrata i ušla u ogromnu baštu. Krenula je šljunkovitom stazom ka kući, ali je njenu pažnju privukao muškarac koji je strpljivo udarao sekiram po stablu jednog starog hrasta. Bio je skinut do pojasa, a izbledele farmerke su mu bile pripijene na bokovima. Gvena je opčinjeno posmatrala njegova lepo razvijena leđa i ramena, preplanula od sunca, orošena sitnim kapima znoja. Tamna kosa, presijavala se na suncu koje je zalazilo, i u blagim uvojcima padala po vratu.
čovek je delovao samouvereno i snažno. Zamahivao je sekiram, ali to mu nije predstavljalo teret. Pokreti su mu bili elegantni, a telo se gipko pomeralo pri svakom pokretu. Gvena je pomislila da bi to bila idealna slika za časopis. Muškarac takve grade mogao je da reklamira sve od kozmetike do muškog rublja. Snažno šuštanje lišća i tup udarac kada je stablo palo, vratili su je u stvarnost. Muškarac je podigao ruku i obrisao znoj sa čela. I dalje se nije okretao.