Kada se našla iza vrata svoje sobe, naslonila se na njih. Zabacila je glavu i prošla prstima kroz kosu. Kako je glasio njen moto? jednostavno, ako imaš priliku ili je stvoriš, samo napred.
Ipak, umesto da postupi po tim uputstvima, brzo se bacila na svoj veliki, prostrani krevet i umotala u prekrivač. Pokušala je da zaspi. Bila je već kasno. Sutra nije smela da zakasni, a ipak se prevrtala po krevetu. Njena kletva upućena Morganu, stigla je nju samu.
Zašto se kažnjavala? Zašto se lišavala još jednog novog seksualnog iskustva? Zato što žena treba da bude sigurna u sebe i treba da zna šta radi, usledio je brz odgovor.
San je polako obuzimao. Ali, baš u trenutku kada je jedinim preostalim delićem svesti pomislila da će utonuti u carstvo snova, začula je udarac i psovku. Ni na kraj pamet joj nije palo da ustaje i vidi šta se u stanu dešava. Nije njen problem bio što Morgan ne može da zaspi, zlurado i zadovoljno se osmehnula. Brava na njenim vratima je tiho, ali ne i nečujno, škljocnula. Svetlost je prodrla u kutak njene sobe, a potom je senka Morganovog velikog tela stvorila pomračinu. Zaustavila je dah. Kroz poluspuštene trepavice je odmerila njegovu siluetu. Bio je ogroman, jer je ispunio dobar deo njenih vrata. Mogla se zakleti i da je potpuno go, neka je proklet Trudila se da ravnomerao diše.
- Znao sam da nisi pakosna lažljivica – mumlao je. – Tvoj krevet je~. Tako veliki – očajavao je dok je zatvarao vrata za sobom.