Medeni mesec

Kao menadžer poznatog proizvođača šampanjca “Mezon de Furnije”, imala je previše posla i radila je gotovo danonoćno. Proteklih pet godina bile su posebno izazovne, kako u emotivnom tako i u finansijskom smislu, pa je Žizelina višednevna devojačka žurka u Monte Karlu bila Nadinin prvi odmor posle mnogo meseci… do trenutka kad je dobila poruku od oca Emila, čime je prekinut njen prijatni boravak među prijateljicama.
Odlučno je prešla rastojanje do limuzine koja ju je već čekala, sela je na zadnje sedište i izvukla telefon iz tašne. Ponovo je preslušala poruku koju joj je ostavio u elektronskoj pošti mršteći se zbog smeha i muzike u pozadini. Da su joj te vesti bar malo ranije stigle! Emil je bio užasno nepouzdan i bilo mu je lako odvratiti pažnju…
S druge strane, prvi put je pred njom spomenuo prodaju svojih akcija… Kad je konačno ugledala zdanje dvesta pedeset godina starog porodičnog imanja, zavalila se u sedište osetivši dobro poznatu mešavinu ponosa i odgovornosti. Volela je sve u toj prostranoj kući, prijatno hladan i miran ambijent, istorijsku salu za sastanke obloženu drvetom i privlačnu simetriju fasada. To je za Nadin bilo mogo više od kuće. Bilo je to nasleđe… ali i teret.
Baš kao i njena pozicija generalnog direktora.
Nikada ne bi poverovala u to da će jednoga dana biti odgovorna za sudbinu Furnijeovih. Zapravo, nikada to nije želela, jer joj je oduvek bilo mrsko da bude u centru pažnje, a po završetku studija bila je zadovoljna poslom u vezi s novo otvorenom linijom organskog šampanjca.
Ali zbog tragične smrti njenog starijeg brata Mišela, koji je nastradao na skijalištu u francuskim Alpima, morala je da preuzme porodični posao. Njen otac Emil nije bio spreman da preuzme odgovornost upravljanja globalnom kompanijom, jer je zapravo bio hedonista. I mada je tazbina iz mnogo razloga bila hladna prema njemu, draže mu je bilo da se sunča na mediteranskim plažama nego da se bavi analizom tržišta. Njen mlađi brat Luj možda je u to vreme fizički bio krupniji od nje, ali je bio premlad da bi ga postavili na rukovodeće mesto, a deda je bio star i ophrvan tugom… Suočen sa smrću kćerke, koja je umrla od slučajnog predoziranja, pao je u depresiju, ali šok zbog gubitka starijeg unuka rezultirao je s nekoliko uzastopnih moždanih udara, od kojih se do danas nije oporavio.
Sve u svemu, Nadin je morala da učini ono što je oduvek radila: da sastavlja izlomljene komadiće.