Alan ju je odvukao što dalje od jahte. Doviknuo je nešto kolegama na doku, ali ona nije verovala da su ga čuli od silne buke.
Amelija se odjednom setila da je jednom več doživela požar. Međutim, to je zapravo bila simulacija na snimanju serije, pa su okolnosti bile sasvim drugačije. A ovo u čemu se sad obrela je… stvarnost. Poželela je da je ovo scenario sa srećnim završetkom.
Sve u svemu, još uvek je živa. Keni ni toliko sreće nije imao.
Opet se u njenom srcu pojačao poznati bol, koji je ne napušta od momenta kad je saznala za smrt svog brata. Nikako nije mogla da se pomiri s činjenicom da je Keni optužen za podmetanje požara i ubistvo.
I dalje su oko njih padali užareni komadi s jahte. Možda bi bolje bilo da je i ona nastradala. Ne bi više morala da razmišlja o sebi kao o zvezdi bezvredne serije, koja je ostala bez angažmana.
Kakva prokleta ironija sudbine! Dok je Keni bio živ, bila je zatrpana poslom, a samo nekoliko dana posle njegove smrti obustavljeno je snimanje serije. Sad je u Santa Reju mogla boraviti koliko poželi, ali Kenija više nema. Posle čitave večnosti konačno je došla ovamo da brine o njegovoj kući na vodi, a sad je gleda kako nestaje u plamenu.
-Čekaj! • viknuo je Alan gledajući u nešto što ona nije videla. Nije mu jasno videla oči, ali se sećala da su svetlosmeđe sa zelenim tačkicama.
Kratko ju je pogledao, pa je zaplivao sve dalje od plamena i opasne vreline. Amelija se čvrsto držala za njega, jer ništa drugo nije mogla.