Zaljubljena u šefa

Sutradan je u sitnim jutarnjim satima bio na aerodromu JFK u Njujorku. Stajao je pored pokretne trake čekajući da preuzme prtljag. Kuda će sad? Čudno, ali bio je prilično opušten tokom leta. Dobro je odspavao ne razmišljajući previše o tome šta ga čeka u Njujorku. A zapravo, problem je bio upravo u tome što ga ne čeka ništa. Kada je preuzeo prtljag, krenuo je prema izlazu. Usput se zaustavljao pored oglasnih tabli čitajući različita obaveštenja i ponude. Naime, svakog dana mnoštvo mladih ljudi stiže u popularnu “Veliku jabuku” u potrazi za američkim snom. Mnogi od njih dolaze naslepo, nemaju posao niti stan, već ga po dolasku pronalaze. I Džimi je jedan od njih. Preletao je očima preko oglasa, tražili su se konobari, šankeri, perači posuda, raznosači novina, anketari, kondukteri. Džimiju nije bio problem da radi bilo koji posao. On je sin imućnog vlasnika lanca restorana, pa su mu upravo ti poslovi bili bliski i poznati. U jednom oglasu pisalo je: “fiksna plata je mala, ali zadržavate bakšiš i obezbeden je smeštaj”. Zvuči fer za prvo vreme jer se nudi i posao i smeštaj. Zapisao je broj telefona, javiće se čim svane. A dotad? Imao je nešto ušteđevine uza se, ali svakako je neće trošiti na iznajmljivanje sobe u motelu gde će se zadržati nekoliko sati. Morao je da bude racionalan, stvari su se promenile. Do juče je imao sve: porodicu, lepu i veliku kuću, auto, obezbedenu budućnost. Ipak, svesno se odrekao svega toga, bukvalno preko noći, jer je bio principijelan. Sada su okolnosti drugačije, i drugačije će da se ponaša. Izvukao je iz kofera podeblji džemper, smotao ga je sebi pod glavu i legao na jednu aerodromsku klupu. Brzo je zaspao, nimalo mu nije smetala buka. Nekoliko dana kasnije zaposlio se u restoranu čiji ga je oglas zainteresovao. To je, zapravo, bio ćumez u siromašnom njujorškom kraju, u koji je navraćao najgori šljam na lošu hranu sumljivog kvaliteta, a pod “smeštajem” se podrazumevala trokrevetna sobica.