Drhtala je od hladnoće, a još više zbog jezivosti gluve noći. Bila je odavno prošla ponoć. Sablasnost noći je pojačala magla koja se spustila. Kočija je škripala, zvuk udara kopita konja na kaldrmi, bilo je jedino što je čula. Njeno srce je bilo ispunjeno zebnjom. Ipak, bila je rešena da po svaku cenu razgovara sa lordom Džeremijem Hantom.
Pratio gaje glas daje surov, da se naslađuje zavođenjem, kockanjem, izazivanjem na dvoboj nesmotrenih, koje nije ubijao ali bi toliko ponizio svog protivnika da bi, jadnik koji bi izašao na megdan njemu bio, blago rečeno, na kraju pravi otirač za noge. Njegovi protivnici su bili izvrgnuti ruglu visokog engleskog društva koje se uvek naslađivalo skandalima i tuđim nevoljama.
Pomislila je da se vrati nazad ali, saznanje da sledećeg dana može da se nešto krajnje neprijatno desi njenom bratu, ili da, ne daj Bože, Hantova ruka zadrhti i stvarno na smrt rani Džordža, odmah je odagnalo iz njene glave prvobitnu misao o odustajanju.
Kočija se najzad zaustavila ispred velike kuće. U ovo doba godine, dok je trajala sezona okupljanja, boravio je u gradskoj kući. Dobar deo godine je, nakon povratka iz višegodišnje skitnje po evropskim gradovima, lord Hant provodio na svom imanju na selu. Provirila je iza zavese kočije oprezno, potom kada je kočijaš otvorio vrata, pokupila je svoj veliki ogrtač, natukla šešir preko čela, iskoračila iz kočije i okrenula se ka kočijašu.
-Gerik, čekajte me ovde. Nikome ni reci za našu večerašnju avanturu. Dogovorili smo se?
-Razumem gospođice. Ipak, zabrinut sam. Znate li koliko je opasno da bez pratnje uđete u ovu… jazbinu?
-Molim vas, prestanite sa tim. Osim toga, ovo je dom jednog od najistaknutijih pripadnika engleskog plemstva, a ne jazbina, kako vi kažete. Sta može da mi se desi? Suviše slušate naklapanja koja kruže o njemu u ovom gradu.
-Voleo bih da ste u pravu. Zaista ste sigurni da vam nije potrebna moja pratnja?