Brzo je zatvorila prozor i krenula. Za trenje pogledala u
retrovizor i primetila da se žena zaustavila i gledala za njom.
U trenutku se naježila.
-Čudna starica… – promrmljala je.
A ja izgleda da stvarno umišljam stvari. Nije moguće da su se
gluposti koje je izgovorila odnosile na mene.
Iako je htela da zaboravi na tu neprijatnu epizodu, starica i
njeno stado su se još dugo videli u retrovizoru, a njene reči
odzvanjale su Džuliji u ušima.
Vozila je još oko dve milje i stigla do mesta na kome se put
račvao. Pošto nije bilo nikakvog znaka ili natpisa, ona je pravac
odabrala na drugi način. Skrenula je levo pošto se videlo da je taj
put gotovo netaknut, to jest, da su njime retko išla vozila.
Naravno, nije rekla starici da nije zainteresovana za močvaru
nego za imanje lorda Feliksa Ačinsona. Vesli Jard, kako mu je bio
pseudonim, bio je jedan od najpoznatijih filmskih snimatelja, a
kasnije i reditelja koji je za svoj rad dobijao samo pohvale. Otkako
mu je pre deset godina nesrećnim slučajem stradala supruga,
povukao se iz javnosti i ništa nije radio. Škotlanđanin plemenitog
porekla, živeo je usamljeno na svom imanju, skoro kao pustinjak. O
smrti njegove žene kružile su najrazličitije priče, a jedan deo
senzacionalističkih listova još u ono vreme je spekulisao
činjenicom da je on kriv za njenu smrt. Zbog toga je lord odbio da
da je bilo kakve izjave i povukao se u izolaciju. Nije hteo da vidi
nijednog novinara i svih ovih godina ostao je dosledan u tom stavu.
Sasvim je prestao da radi za film i njegova, nekada sjajna karijera
se ugasila.
Džulija pomisli na zadatak koji je dobila i oseti snažan grč u
stomaku. Da li je moguće probiti led i prići nekako tom
nepristupačnom i tajanstvenom čoveku? Ona ni u kom slučaju nije
bila tako samouverena kao njen glavni urednik, Frenk Rigbi.
