Ponoćna magija

S uzdahom terajući misli na prijatan susret iz glave, po
hiljaditi put požele da izađe iz sopstvene kože. Zadatak pred
kojim se nalazila silom joj je bio nametnut. Dr Cimerman! Sigurno
pušta razbarušenu prosedu bradu, zabašurujući celu na temenu.
Mora biti da je viši od nje za pola metra, tako da će imati čast da
zuri u dugmiće njegove košulje kad budu razgovarali. Jako visoki
ljudi išli su joj na živce, pošto je, sa sve štiklama, jedva dosezala
metar i šezdeset pet. Nalazeći pakosno zadovoljstvo u mračnom
ocrtavanju lika čoveka sa kojim je trebalo da se sastane,
zamišljala ga je sa upalim grudima, spuštenim ramenima, večno
zauzetog naticanjem okruglih naočara na koren šiljatog nosa,
povijenog nad tanke ironične usne. Imala je dobre razloge da
stvori najcrnju sliku o njemu. Jer, ako nije grozomorno ružan,
zašto se na poleđini njegovih knjiga nikad ne objavljuje
fotografija autora? Pripremajući se za viđenje sa njim, iščačkala je
sve što je do danas napisao, ali nigde nije našla podatke ličnog
karaktera. Nije čak znala ni koliko mu je godina. Činilo se da on
svoj lični život namerno obavija misterijom, ostavljajući samo
podatke iz profesionalnog domena dostupnima javnosti: doktorat
iz psihologije, niz knjiga o psihološkim fenomenima, dobro
prihvaćenih od strane čitalaca i visoko ocenjenih od strane
kritike. Bar je tako bilo sve dok se nije pojavio njen prikaz u
časopisu „Izvesnost“.
— Umoljava se gospođica Margo Dod da dođe na šalter
informacija. Gospođica Margo Dod.
Nema jednostavnijeg načina da se neka osoba prikaže
sumnjivom od prozivanja preko razglasnog uređaja, jetko pomisli
sada obeležena Margo, prelazeći pogledom po gotovo opusteloj
pristanišnoj zgradi. Pridošli putnici odavno su se već razišli.
Manje od pedesetak ljudi čekalo je poziv za naredni let. Među
njima su bile svega tri ili četiri žene bez pratioca. Zar uobraženi
Cimerman nije mogao ni toliko da se potrudi da među njima
džentlmenski prepozna osobu koju je trebalo da sačeka, umesto
da na nju skreće pažnju svih prisutnih?