Ponoćne uspomene

Još samo sat do kraja radnog vremena – pomislila je Kasandra Hauard s olakšanjem. Izvukla je svoje malo stopalo iz lake sandale i krišom ga protrljala uz drugu nogu.
Stajala je uz svoj sto gotovo neprekidno sedam časova i uvek u ovo vreme noge su počinjale da je bole. Pošto je obula sandalu, promešala je karte, presekla i ponovo ih promešala. Stavila je jednu kartu na dno Špila i počela da deli.
Promet je bio slab te večeri – pomislila je. Letnji posetioci su uglavnom otišli, a gosti su većinom bogati poslovni ljudi i »igrači na veliko”, strastveni kockari, koji donose prihod kazinu u Las Vegasu. Zato, Kasandra nije uspela da proceni muškarca koji se priključio njenoj igri pre pola sata. Stajao je na „prvom polju”, mestu koje je bilo levo od delioca za kockarskim stolom, tako da je mogla dobro da ga osmotri. Na sebi je imao skupo odelo zapadnjačkog kroja, a u rukama je držao uobičajeni debeli svežanj novčanica, karakterističan za igrače na veliko, ali on je ulagao male sume i uglavnom gubio dok su ostali igrači završavali igru.
Kasandra ga je krišom pogledala Bio je veoma visok, imao je oko tridesetak godina, negde kao i ona ili je možda bio nešto malo mlađi. Zaokupljena mislima o njemu, rasejano je delila karte.
Kasandra ga je radoznalo odmerila ispod spuštenih trepavica: njegova živa crna kosa bila je glatko začešljana unazad. Zbog visokih jagodica i tamnih očiju, ličio je pomalo na Meksikanca, a ten mu je bio taman kao u većine ljudi koji rade napolju. Bio je mišićav i sigurno tridesetak centimetara viši od nje. Kasandra je bila očarana širokim osmehom, koji joj je upućivao svaki put kad mu je uzimala novac. Las Vegas je grad u kome su lepi i muškarci svakodnevna pojava, ali on je posedovao više od lepog izgleda.