Mlada žena tiho uđe u radnu sobu i zatvori vrata za sobom. Odahnuvši, zbaci srebrnaste sandale i spusti noge na mekan debeli tepih. Malo zatim pređe preko sobe ka prozoru sa plišanim draperijama i sede u udubljenje na prozoru naslanjajući bolno čelo na prozorsko staklo. Kad je pulsira nje u slepoočnicama popustilo, ona se sklupča na mekano sedište, pokrivajući bose noge krajem svoje dugačke suknje.
Mala, lepo oblikovana ruka zabaci gomilu zlatne kose sa lica. Velike, zelene oči svetlucale su od uzbuđenja dok je gledala prizor pred sobom. Bila je rana junska noć, sa malo vlage u vazduhu. Hiljade treperavih svetiljki davalo je Menhetnu svečan izgled. Na mestu na kome je sedela, osećala se kao na nekom postolju na vrhu sveta. To je bila njena prva poseta Americi; njeno prvo putovanje u inostranstvo, i izuzetni ritam Njurorka već je osvojio njenu maštu. Bilo je toliko toga što je želela da uradi i vidi.
Za mladu ženu proteklih nekoliko dana bili su kao san. Da li je zaista tek tri dana od kako je Niki pila čaj i jela domaće biskvite, i to one koje je sama umesila u očevom bungalovu u malom selu kod Volverhemptona? Tako uostalom ljudi opisuju Česvik, mada je to selo na priličnoj udaljenosti od Volverhemptona.
A sada evo je gde sedi u radnoj sobi obloženoj drvenim lamperijama, u luksuznom apartmanu na sedamnaestom spratu višespratnice na Petoj aveniji. Sve je ovde bilo moderno, sa er-kondišnom, skupo. Kontrast između njenog sveta i ovog bio je zapanjujući. Baš kao što je razlika između Niki i njenih domaćina bila odmah tako očigledna, bar za nju. Niki je još uvek mogla čuti prigušene glasove gostiju na prijemu u susednoj sobi – koja je bila neka vrsta pripreme za tišinu teča Bitove radne sobe.
Hir srca